piše: Dejan Grujić
Popodnevne sate većina zaposlenih koristi da obavi osnovnu kupovinu namirnica. Posle radnog dana, a nakon izlaska iz prepunog autobusa, izmrcvaren i isceđen ulazim pravo u jedan minimarket. Dok užurbano uzimam korpu, brzinom munje se preslišavam šta mi treba. Prvo da ne zaboravim hleb, mleko i jogurt. Onda nešto na odeljku za povrće, meso i sireve jer treba obezbediti domaćici materijal za sutrašnji ručak. Dok nervozno bacam sve neophodno u korpu, primećujem bračni par u zlatnim godinama. Drže se za ruke, šetaju, smeju se, gledaju rafove, uzimaju neke artikle, zagledaju ih, i odmah vraćaju nazad veselo komentarišući kako je to skupo, a usput ga je moguće napraviti kod kuće. Ne mogu da verujem odakle im taj mir i spokoj iako im se u korpi nalazi samo veza zeleni i kesa mleka. Zavidim im, čini mi se, što su tako mirni, spokojni i vedri uprkos svemu. Nekako se desilo da su stali u red za plaćanje nekoliko mesta ispred mene. Mladić i devojka iza njih se nešto prepiru. Ne prisluškujem, ali čujem da mu ona prebacuje što se sinoć previše intimizirao sa nekom Jasnom. U tom trenutku bakica plaća račun, a dekica se hvata za grudi, posrće i pada. Šokiran sam, stojim kao ukopan. Uvek se ušeprtljam kad se desi nešto neočekivano i strašno. Za to vreme pribrano, mladić pritrčava, podiže dekicu, drži ga na nogama dok devojka usplahireno zove Hitnu pomoć. Kasirka pritrčava, odnekud se stvorila kocka šećera i hladna voda. Bakica, očiju koje se cakle, pridržava čoveka svog života i uporno ponavlja: „Diši duboko, diši duboko, diši duboko„. Dekica je prestravljen onim što ga je snašlo gleda razgoračeno i pokušava da se dočepa dragocenog daha. Pojavljuje se Hitna pomoć. Mladić i dalje čvrsto drži dedicu i pomaže tehničaru da ga odvedu do kombija. Bakica poskakujući trči za njima. Dovikuje da mu je verovatno zlo zbog kiše. Ne slušaju je, devojka trči za svojim budućim čovekom života dok pomaže bakici da svog voljenog isprati do lekara. Iza njih ostaju dve pune korpe i jedna kesa, a nama koji smo sleđeno čekali rasplet ove situacije, lekcija o ljubavi, iskrenoj i trajnoj – do kraja života. Treba li reći da je to nešto najvrednije što smo tog dana kupili u prodavnici? Besplatno, a dragoceno. Dobro jutro!
Foto: katarinavelika.wordpress.com, ilustracija
Beograd202 