piše: Dejan Grujić
Pre 15 godina, na današnji dan, desila nam se promena vlasti. Do tada neprikosnoveni vlasnik naših sudbina, Slobodan Milošević, zbačen je sa vrha zahvaljujući energiji naroda umornog od ratova, sankcija, siromaštva, izolacije a koja se strpljivo saklupljala svih deset godina njegove strahovlade. Neki kažu da su to u stvari bila dobra vremena. Godine raspleta pa velikog zapleta. Ja nisam među njima. Ako mi je Milošević i čuvao dostojanstvo, svojom politikom me je izbacio iz stana, oteo mi zavičaj i doneo potucanje sa porodicom od nemila do nedraga. Doneo mi je titulu privremeno raseljenog lica sa Kosova i Metohije. Srbi iz Hrvatske su se zahvaljujući uspehu njegove politike zvali izbeglice i prognanici, a iz Bosne i Hercegovine samo izbeglice. Nisam tog petog oktobra demonstrirao, nisam bio član privremenih organa vlasti, štrajkačkih odbora, već sam samo radio svoj posao. Izveštavao sam gutajući suzavac u Prokuplju gde sam se tada zadesio o dešavanju naroda, ko zna kojem po redu u Srbiji. Dobili smo te večeri, osim nove Radio-televizije Srbije, i novog predsednika i uskoro posle izbora, demokratsku vlast, sastavljenu od rogova u vreći. Bilo je u toj koaliciji mirovnjaka, građanskih i seljačkih inicijativa, sindikalista, vojnika, autokrata, rojalista, haških optuženika, repubilkanaca, prevaranata, a vreme će pokazati i pljačkaša onoga što je iza Miloševića ostalo narodu. Uz mnogo nada i očekivanja, mogli smo da, u godinama koje su nailazile, gledamo svađe, rasprave, afere, čak i zločinačko ubistvo premijera, promenu Ustava, pomirenje ljutih protivnika, izručenja Hagu, pljačke nazvane privatizacijom, i ostanemo tu gde jesmo, bez ikakvog pomaka na bolje. Sve transparentno. Doduše, nismo imali izolaciju od celog sveta, hvala Bogu ni ratove, ali zato smo mnogo velikih žaba morali da gutamo, a bez adekvatne posledice u vidu boljeg života. Deo onih koji su pali pre petnaest godina, suvereno vladaju danas Srbijom ogrnuti optimizmom da će nam uz njih najzad polako krenuti na bolje. Možda i hoće, dosta je bilo padanja i poniranja. Šta još da očekujemo? Ništa osim čekanja. Danas je još jedan jedan u nizu dana tokom kojeg će biti održano mnogo skupova gde će nekadašnji pobednici, a sada jadna i slaba opozicija besediti o “svojoj” revoluciji koju su, zamislite, pojeli nekakvi skakavci. Nije nego.
Dobro jutro!
(Foto: www.nspm.rs, arhiva)
