Ustanak (16. oktobar – Crtica)

piše: Suzana Gajić

 

Danas je Svetski dan hrane i posvećen je ukazivanju na potrebu da se zdravo hranimo. Zahvaljujući medijima, meni kroz glavu, na pomen zdrave hrane, prolaze kutije prerađenih žitarica, brokoli i… možda neko zrnevlje. I sve one reklame u kojima nam neko nudi proizvod koji je dobar za naše srce, kosti, kožu, kosu i još neke organe, koje sad ne bih pominjala. I svi su tu nasmejani, vitki, lepi, i, naravno, zdravi. Ono što je propagirano kao zdrava hrana ranije, pa dobro, sad možda i nije toliko zdrava. A ono što su govorili da nije zdravo, poput lepe, divne, domaće sušene slaninice, ipak je zdravo. Ili jaja. Ili sve ono što su ljudi nekada jeli… A šta onda nije zdravo? Ono što svi mi radimo – u prvu pekaru, pa nešto od testa. Ili neku čokoladicu, punu šećera, ili neki napitak, opet prepun šećera. I to jedemo u hodu ili za radnim stolom, jer – posao ne može da trpi.

E sad, trebalo bi, recimo, doručkovati kod kuće. Izgubili smo tu naviku. Trebalo bi na poslu imati neki restorančič, da se nešto normalno pojede. Ni toga baš nema. Ili spremiti od kuće, pa poneti. Za to smo malo lenji. I radimo, ostajemo na poslu duže od osam sati, gubimo vreme po prevozu, umorni smo za sve. Promenio se način života. Nema više porodičnih ručkova. Jede se ispred televizora ili računara. I čini se da je nemoguće promeniti nešto. A možda je i moguće. Možda bi novi trend trebalo da bude – hleba, masti i aleve paprike, sedneš na najbližu klupicu, gledaš u krošnje drveća i jedeš. Ono na čemu su odrasli tvoji babe i dede, prababe i pradede… I za tih nekoliko minuta prestaneš da misliš na posao, prevoz, platu… Uživaš u ukusu hrane. Nije revolucionarno, nije lepo upeglano u reklami, ali bi nam tako nešto možda prijalo. Jer nekad, pored tela, treba nahraniti i dušu.

Dobro jutro!
1

Advertisements

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj, kako se ono zove?" Za pete: Davkin gazda (Davka je najluđi pas na svetu) Za šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za one kod kojih radim, a koji traže sponzora: "Legenda" Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za kasirke u samoposluzi: Onaj neobrijani što stalno kupuje i veliku kesu Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s