piše: Dejan Grujić
Voleo sam u detinjstvu da čitam. Najlepši poklon za rođendan bila mi je knjiga ili ploča. Imao sam sreću da budem ovih dana pozvan na jedan rođendan. U pitanju je mlađa osoba, pa sam dugo razmišljao šta je to čime bih mogao da je obradujem. Palo mi je na pamet da bi bilo zanimljivo nešto što nije parfem, buket cveća ili komad odeće. Ploča ima i danas u prodaji, ali šta to vredi kad su gramofoni odavno proterani iz naših domova. Možda knjiga? Da, knjiga! Super ideja, pomislih. Odmah se zaputio u jednu od knjižara u centru grada i tamo, sem agresivno ljubaznog prodavca, zatekao tri devojke koje su čežnjivo listale, svaka za sebe, istu knjigu. Razočarao sam se kad sam video da listaju knjigu nevelike umetničke vrednosti ali možda je to lična predrasuda koju gajim prema autorima koji svoja dela naslovljavaju kao onomad kreatori ljubavnih vikend romana. Pošto su bile zadubljene u listanje štiva autorke poznate u svetu takozvanog srpskog džet seta, prodavac mi se obratio, a ja sam znajući šta hoću, odmah zatražio i dobio knjigu. Dok sam plaćao, ponuđeni su mi određeni popusti za kupovinu više primeraka i dok sam ja zamajavao prodavca deklamujući mu dan, mesec, godinu rođenja, adresu, broj telefona, za to vreme devojke nestadoše. Kao tri duha, bez traga i glasa, napustile su neprimećeno knjižaru a prodavac je zavapio: Ukradoše knjige!!! Potrča čovek za njima, ostavi me u prodavnici bez straha da bih i ja mogao da uradim sličan „zločin“. Pomislih u sebi, šta sada da radim? Da li da i ja dohvatim još nekoliko knjiga i pobegnem ili da ostanem i pošteno platim samo jednu? Čuo sam da krađa knjiga nije krivično delo, ali to je samo urbana legenda, ne bih da me komunalna policija propušta kroz šake za dve-tri hiljade dinara. I dok je moja savest radila, malo levo, malo desno, prodavac se vrati sa knjigama. Vi ste još tu? Jesam. Mislio sam da ću i za vama morati da jurim. Taman posla, odgovorih. Platih, a za to vreme prodavac reče: Znao sam da će nešto da urade, bile su mi odmah sumnjive. Kako, pitao sam. Lepo, čim vidim čije knjige listaju, znam ko su. Pomislih, da li je moguće da svaka fela u našem društvu ima svog pisca? Onda sam izlazeći iz knjižare počeo da pravim listu pisaca koji objavljuju knjige za recimo političare, lopove, kriminalce, radnike, studente, učenike, profesore, lekare, sudije, advokate, seljake, ili poštenu inteligenciju. Nisam se baš snašao. Verovatno bi za početak morao da malo volontiram u nekoj knjižari kao prodavac, čisto da uđem u štos. Kakva li će tek atletika da krene sutra posle otvaranja Sajma knjiga? Samo se pitam. Nisam maliciozan, uopšte.
Dobro jutro!
Beograd202 