piše: Ru Šavr
Crtica u bojama
Pre neki dan sam čitala o tome kako se smatra da je ljubomora žute boje ili, eventualno, zelene. Ljubomoru, drugim rečima, simboliše boja koja se obično vezuje za jed. Meni je ljubomora ljubičasta, ali ljubomora u ovom slučaju nije bitna. Bitna je sinestezija. Ne mislim na stilsku figuru već na neuropsihološki fenomen. To je kada su vam, figurativno rečeno, prespojene neke „žice“ u mozgu pa se pojedini oseti i stimulusi mešaju na neobičan način. To znači, između ostalog, da određene pojmove vidite u bojama, čak i mirise, dane u nedelji, brojeve, bilo koju pojavu. Tako je meni ljubomora ljubičasta, a i sreda mi je ljubičasta i nebo bi bilo ljubičasto da nije plavo. Kažu da na svakih 200-500 osoba dolazi jedan sinesteta i da se ovaj fenomen često genetski nasleđuje. To je nešto sa čime se saživite i često ne smatrate da je reč o fenomenu koji tek poneko ima, pa o njemu drugima i ne govorite. Ko zna koliko ljudi ne zna zašto im je utorak, na primer, svetlo plav, a petak žut, neparne brojeve više voli od parnih ili im isti ti brojevi mogu imati karakteristike osoba.
Pošto svako ko ima sinesteziju u drugačijim bojama vidi pojmove, među sinestetama ne postoje nikakva pravila niti uniformnost. Ukratko, možda bismo mogli ovo hladno jesenje jutro da učinimo zanimljivijim pomoću povezivanja nekih običnih stvari sa bojama. Možda uzeti kao primer pojave i pojmove kao što su svakodnevne obaveze ili ono sa čime se stalno susrećemo a usput nas i nervira. Na primer: autobus, gužva, semafor, kompjuter, novčanik, pekara, magla, kaput, maketa, kišobran, rijaliti, porez, validator, dugačke gaće, nastavite niz…
Rano ustajanje, kad bolje razmislim, može biti zabavno…
Dobro jutro!
(Foto: www.ehiyo.com, ilustracija)
Beograd202 