Ustanak (30. oktobar – Crtica)

piše: Suzana Gajić

 

Kad sam bila mala, a bogami i kao odrasla, često mi je bilo krivo što sma jedinica. Nedostajalo mi je još jedno biće, meni blisko, za igru, za razgovor, za sve one male divne stvari koje čine život. Skoro kao da sam rođena u Kini. Ali, i tamo će se stvari promeniti. „Politika jednog deteta“, koja je u Kini uvedena 1979. godine, kako bi se smanjila stopa nataliteta i usporio rast broja stanovnika, prestaje da važi. Razlog – zabrinutost zbog sve veće prosečne starosti populacije i nedostatka radne snage. I mnogi su se sigurno obradovali. Moći će da imaju dvoje dece, a da ne strahuju od kazni ili gubitka posla. Ali, ima i onih kojima nova mera ne znači puno. Oni koji nemaju dovoljno novca kažu da nemaju sredstava za još jedno dete, kao i da previše rade i nemaju vremena da se posvete proširenju porodice. Kao u onom crtanom filmu – imaš konzervu, nemaš otvarač.
Ovo obrazloženje verovatno veoma dobro shvataju i potencijalni roditelji u Srbiji. Da, potencijalni, jer zbog straha za spostvenu egzistenciju, teško i da razmišljaju o porodici i deci. Ako hoćete da zaradite pristojno, radićete možda i dva posla, za one koji se snađu. Ili ostajati po deset, dvanaest sati na jednom poslu. I opet neće biti dovoljno za ono što mislite da vam treba – bar rešeno stambeno pitanje. A, opet, kažu stariji, za dete se uvek nađe. Mnogi su i kao podstanari odgajili decu. Jeste, samo što nisu strahovali da li će ostati na poslu, da ne izbije još neki rat, nisu ih plašili štetnim ovim ili onim po njih same i po njihovu decu. Ima tu još razloga. Čini se da, bar kod nas, država već decenijama unazad uspešno sprovodi politiku jednog ili nijednog deteta. Dok ne dođemo do toga da nema ni države. Jer je za to preduslov da postoji stanovništvo.

 

1

(Foto: www.xraycattravels.com, ilustracija)

Advertisements

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj, kako se ono zove?" Za pete: Davkin gazda (Davka je najluđi pas na svetu) Za šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za one kod kojih radim, a koji traže sponzora: "Legenda" Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za kasirke u samoposluzi: Onaj neobrijani što stalno kupuje i veliku kesu Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s