Ustanak (2. novembar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

Novinarska profesija kod nas nije dovoljno poštovana. Retki su novinari koji istražujući istinu usput imaju i veliku zaradu od svog mukotrpnog rada. Uglavnom su današnji novinari fakultetski obrazovani, žive sa roditeljima, imaju oko 40 godina, samci su, nemaju stan ni automobil. Rade, muče se, čekaju na honorare ili plate, žele da budu objektivni trpeći razna poniženja, fizičke napade, uvrede, a poneki od njih i život polože na oltar profesije. To je bio razlog da današnji dan Ujedinjene nacije proglase Danom zaštite novinara. Setimo se ratova na području nekadašnje Jugoslavije gde su novinari stradali pokušavajući samo da rade svoj posao. U svetu je brojka onih koji nastradaju dok izveštavaju u usponu. Jedan dan u godini ne menja mnogo u svesti čovečanstva ali je makar kap u moru opomena da novinari nisu ničija vojska već sledbenici javno izrečene istine javnosti. Ne znam da li znate, ali statistički gledano, novinari veoma kratko žive. Boluju od hroničnih bolesti, nemaju para za lečenje a ni vremena, kvalitetan život, nezdravo se i neredovno hrane, putuju neadekvatnim prevoznim sredstvima, bez zaštite i mogućnosti da se pobune jer skoro da i nemaju kome. Vlasnike medija interesuje profit, a to znači senzacionalna vest koju novinar iz dana u dan mora da pronađe. To je igranka bez prestanka u kojoj oni manje snalažljivi lako postanu žrtve posledica koje donosi zanimanje o kojem su maštali u detinjstvu. Snovi se ispunjavaju ako verujemo u njih, a istina o nepravdama i poniženjima koje nosi novinarska profesija veoma brzo postane vidljiva mladim i nedovoljno iskusnim ljudima i ukazuje na to da su snovi bez pokrića. Stvarnost je ranjiva, njeno opisivanje i dalje podložno uticajima sa strane, često obojeno svežnjom novčanica, najčešće prljavim. Pa čemu onda fizički ataci na novinare, otmice ili ubistva? Dovoljno je samo ostaviti ih tržištu na milost i nemilost. Ono će im već presuditi bez sudije, odbrane ili svedoka.

Dobro jutro!

 

1

(Foto: blog.beruby.com, ilustracija)

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj... ma onaj" Za pete, šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s