piše: Dejan Grujić
Nemačka je kapitulirala! Savezničke snage primorale su je da bojno koplje zameni belom zastavom kakvom se, pod velikom nuždom, kite gubitnici. Pre 97 godina ovo je bila udarna vest u svim novinama. Srbija, iscrpljena, izmučena i isceđena, desetkovana ali nepobeđena, dočekala je tada preko potreban mir. Znamo da se istorija kasnije grubo poigrala naivnom i iskrenom željom naših vođa da srpsku državu prošire novom južnoslovenskom zajednicom koja će se ubrzo, udarom Nemačke i njenih slugu, udaviti u krvi tokom aprilske kukavičke agresije na Beograd četrdeset i prve. Ni posle Drugog rata nismo odustali od ideje zajedništva koju smo skupo platili devedesetih godina prošlog veka kad su nas skoro svi bivši drugovi i drugarice napustili, a sredinom prošle decenije Crnogorci naterali da postanemo samostalna država. Šta smo iz istorije naučili a što bi nam danas bilo od koristi? Verovatno ne mnogo. Ono što jesmo shvatili, bolan je način odbacivanja pogrešnih, a prihvatanja novih modernih relacija sa svetom. Nema prijateljstava, sve je go interes. Čak ni nedavno glasanje u UNESKO-u, nije bilo stvar naklonosti ili nerazumevanja za Srbiju, pre bih rekao da je svaka država za sebe, najpre gledala vlastiti, a tek onda i srpski interes u odbrani duhovnih i materijalnih vrednosti na Kosmetu. Iako smo imali bolne istorijske sukobe sa Nemačkom, statistički gledano, danas nam je ta zemlja jedan od najznačajnijih partnera u ekonomiji, ali i potencijalni mentor za brži ulazak u Evropsku uniju. Oduvek bratska i u narodu oduševljeno slavljena Rusija, iako nema korist od nas u ekonomskom smislu, u političkom je, unazad gledano za, kratko vreme nekoliko puta pružila snažnu podršku Srbiji pred međunarodnim organizacijama, koja je značila više nego da su našim ulicama potekli evropski med i mleko. Takvi smo, ponosni, hrabri, ponekad i drski, ali svoji. Baš se teško menjamo, naročito kada to od nas traže bivši protivnici. Još uvek emotivni i srčani u odbrani vlastitih interesa umemo da zaličimo na Kalimera, ali nepravda koju doživaljavamo sa mnogih strana nije prijatna. Najlepše je kad čujemo da smo tamo nekome, negde, doskočili pa odbrusili, a teško i nepodnošljivo kad nam iz tog tamo negde jave da su nam nešto oteli ili nas obmanuli tokom pregovaranja. Svet je to, drukčiji nego pre sto godina, a opet isti jer u ovo vreme, kada ekonomija kleči, topovi ponosno podižu cevi. Ni topovi više nisu na ceni kao u vreme slavnih bitaka prošlosti, već nove tehnologije nalik video igricama kojima se umesto metkom, klikom miša dobijaju bitke. Nama je ratova preko glave, zato nam najviše trebaju mir, napredak, suočavanje sa greškama, znanje i kultura da time pobedimo ili bar tako sklopimo trajni mir sa svima koji nas još uvek smatraju neprijateljima.
Dobro jutro!
(Foto: www.dijaspora.gov.rs, ilustracija)
Beograd202 