piše: Vlada Todorović
PAPIRNE MARAMICE VAŽNIJE OD SARMI
Da li znate za onu scenu kada u avionu, na međunarodnom letu, naš čovek unosi lonac pun… sarmi! Ta scena se ponavljala više puta, na raznim destinacima, a i dan-danas je aktuelna. Recimo, na relaciji Beograd-Istanbul. Tako smo, bar, čuli.
Iako nas „sunce tuđeg neba nikad neće grejati kao što naše greje“, čini se da „prva sarma zaborava nema“. Popularan je i kajmak! Dabome. Ponekad sakrivan u kesama koje su stavljane između kragne od košulje da bi se (neuspešno) zavarao skener. Onaj američki.
Interesantno je da na toj nutritivnoj listi onoga što napušta našu zemlju čestu umeju da se nađu, sem čvaraka i ostalih specijaliteta iz kućne radinosti, i raznorazne grickalice. Kažu ljudi da drugi ne umeju tako dobro da naprave Smoki, recimo. Ili je to sve samo stvar navike.
No, za mene je predstavljalo totalno iznenađenje kada sam saznao da ovih dana, preko okena, put Amerike, kreću – papirne maramice! I to one sa mirisom mentola! Kao i u slučaju drugih proizvoda, za neke ljude koji su „naše gore list“ ništa ne prija tako kao domaća papirna maramica!
Ne znam, možda nas sve ovo podseća kakve sve neslućene mogućnosti imamo za izvoz. Sećam se da sam svojevremeno u novinama iz 1960. godine čitao kako smo tada izvoziili radio-aparate za Južnu Ameriku, alevu papriku ne sećam se više gde, ali i opanke za Nemačku! Koliko god to izgledalo čudno, treba se setiti – svaka roba nađe svog kupca!
(Foto: www.narodnilijek.com, ilustracija)
Beograd202 