piše: Vanja Savić
Zašto meni ne može ništa da ispadne kao u reklami!? Čak i ona teta kad se budi deluje srećno i uvek lepog lica, blistavog osmeha, očešljana, pidžama joj nije izgužvana, a posteljina kao tek uštirkana. Kod mene je kosa ko da je celu noć bila u utičnici. Ako znam gde je jastuk, ne znam gde je prekrivač. Legnem pored supruga, a probudim se pored dece. Uvek na jednom obrazu imam šaru od izgužvane posteljine. O pidžami da ne govorim! Umornija se budim nego što legnem. Od bračnog kreveta dobijem samo delić i moram čvrsto da se držim za „ivicu“ da ne bih završila na podu. Možda me zato svi mišići bole kad se probudim!?
Pa onda kuvanje: sve mirisno, divno, čak ni para ne izlazi van šerpe. O prljavim stvarima koje je domaćica koristila nema ni pomena. Kao da se jela sama spremaju. Vaše je samo da pojedete. U stvari, jedino je u reklami za deterdžent za sudove tanjir prljaviji nego kod mene! Reklama o naru, čudnoj voćki sa divnom kraljevskom krunicom… ma da, čak je i koleginica pisala o njoj. Kako je jednostavno iseći je, izvaditi semena i pojesti je sa uživanjem. Sve sam pažljivo gledala. Probala sam to da ponovim i rezultat je više nego strašan. Da je neko ušao u stan i video me onako crvenu, isprskanu, pomislio bi da sam masakrirala celu porodicu, a za tragove po meni da su ostaci do tada divne porodice. Da li treba da spomenem da nijedan deterdžent, niti lovac za boje, nisu skinuli crvene fleke od nara sa moje odeće?
I pitam ja Vas, zašto mi uopšte gledamo te reklame i nadamo se da će i nama sve ispasti kao kod njih? Znamo da je sve laž, a opet gutamo i priželjkujemo takve rezultate. Zašto želimo život kao u reklami umesto da ga samo živimo?
Dobro jutro.
Beograd202 