Uranak (15. novembar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

Francuska je od juče ranjena zemlja. Ništa nije kao pre. Šaka zla posejala je smrt u centru svetske mode, kulture i umentnosti. Grad koji je blistao od svetlosti za nekoliko sati postao je zamračen. Ne i mračan. Pucalo se na obične ljude, one koje politika ne zanima, koji su samo bili u jednom pogrešnom trenutku na pogrešnom mestu. Krivi su ako je pogrešno mesto koncert, kafić, izložba, ulica, bioskop, ili pozorište. Kakav čovek treba da budeš, ko treba da te rodi, othrani, obrazuje, vaspita, da bi ti vrednost ljudskog života bila nevažna? U kojeg boga to treba da veruješ i da li postoji takav koji će te naterati da oduzmeš život nevinim ljudima? Kojem bogu su se ti nastradali ljudi molili, kad ih je preko ruke zlikovaca koji su pucali nasumice, pokupio i odveo negde, ako to nešto negde postoji, zvalo se raj ili pakao? Njima je sada potpuno svejedno zašto se desilo da bukne rat na istoku, ko ga je naručio, iz kojih razloga je došlo do toga da se među narodom razlije mržnja, a ka Evropi krenu reke izbeglica. Ako postoje i bog i pravda, ako je raj jedino mesto za nevine, nadam se da je dovoljno veliki da ih sve do jednog primi. Pakao neću da pominjem. Bojim se da ga već svi, mi živi, od juče živimo zajedno sa Francuskom i celim svetom. Da li će onaj svet od pre dva dana biti samo prošlost koje ćemo se sećati kao bezbrižnog vremena slobode, ili će strah zavladati i sabiti nas u kuće iz kojih nećemo smeti da privirimo. Juče su u vreme najveće blokade grada, dvoje Parižana vozili nonšalantno bicikle. U inat. Teroru i bezumlju se mora suprostaviti. Nema predaje. Doduše, uvek treba imati u vidu da ta borba neće biti kratka, a ni laka. Mnogo se toga zakuvalo u celom svetu, posle brojnih proleća i jeseni u Africi i Aziji. Za sada smo okovani zimom zebnje kojom su pokušali da nas prestraše sile terora, ali na nama je da nam uprkos svemu u srcu i duši pronađemo dovoljno veliko sunce koje će tu zimu oterati i sabiti u ćošak. Najbolje u pakao gde joj je i mesto. Pa nek’ tamo gori. 

1

(Foto: www.nspm.rs)

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj... ma onaj" Za pete, šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak i označen sa , , , , , , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s