piše: Dejan Grujić
Nole je izgubio od Federera u Londonu. Pre samo dve godine na današnji dan, objavio sam da nismo uzeli Salataru u beogradskoj Areni. Takođe, i da je Novak Đoković naša jedina božja nagrada s neba kojom lečimo frustracije. On je ona lekovita voda koju ispijamo iz pehara koje šmekerski osvaja širom sveta. I tako, bio sam samo jedan od mnogih koji je u zanosu objašnjavao da je on jedini, a da su svi ostali deca koja ne mogu da pobede Čehe. Sećate se, tada nam je Trojicki bio van terena zbog navodnog dopinga, a Janko Tipsarević vodio tešku bitku sa ozbiljnom bolešću. Nemamo pravo da se ljutimo, govorio sam. Novak, usamljen, bez adekvatne podrške u timu, ne može da igra i pobeđuje za sve. Njemu je potrebna podrška. Da, naravno. Ali, ja o tome neću ovoga jutra. Ovaj mladi čovek postigao je za ovo malo svog života više nego generacije za stotine godina. Ne preterujem, zaista tako mislim. On je legenda. Imam pravo, da tako mislim kao njegov vatreni navijač. Baš me briga za analize teniskih sturčnjaka. Nisam stručnjak, a i volim Noleta. Hoću da podignem glas protiv svih koji će posle sinoćnjeg poraza od Federera u Londonu, krenuti da jadikuju kako je nažalost prekinut niz od 15 trijumfa na Mastersu, kako je Noletu to prvi poraz još od finala u Sinsinatiju i da je neverovatno kako se desilo da opet ne trijumfuje. I u tom Sinsinatiju ga je pobedio Federer, znao je Novakove slabe tačke, i tako dalje. Eh, taj Rodžer, uspeo je da u nama probudi neke odlike kojih bi trebalo da se manemo. Zagadi i poništi sve što možeš. Nikad se ne zna zašto je to dobro, ali za svaki slučaj ipak gurni u blato, pljuni čega god i koga god se ticalo. Za ovaj poraz, osim pada koncentracije, možda i umora, biće okrivljena i Novakova angažovanost i bavljenje aktuelnim svetskim problemima – terorizmom i izbeglicama. Šta će njemu to, čemu bespotrebno rasipanje energije? A šta da radi kada ga novinari pitaju? Treba da se pravi da je pao s Marsa i da ne zna da mu kroz otadžbinu prolazi reka migranata, da se zbog odnosa srpske države i nacije prema njima ponosi? To nije razlog za poraz, sigurno. Ima i on, koliko god bio superioran na prvom mestu ATP liste pravo na loš dan. Mi nemamo pravo da gunđamo, jer nemamo čime pred njega. Šta smo to epohalno uradili na svetskom nivou? Dok se ne oseti iskustvo pobede i poraza, bitke i primirja nema planetarnog uspeha. To mnogo bolje od nas zna Novak Đoković. Zato, Nole, kapa dole. Pa kome krivo, kome pravo.
Dobro jutro.
(Foto: http://novakdjokovic.com/)
Beograd202 