piše: Ru Šavr
Balkanska crtica
„Uranak 202“ služi, između ostalog, za razbuđivanje. Za istu stvar služi i kafa. Tako smo, barem, navikli pa često i ne razmišljamo zašto je tako često pijemo i da li možda postoji nešto što nije kafa a daje isti efekat. Ne treba pisati o tome koliki je uticaj turskih običaja ostao na ovim prostorima, pa s njima i ispijanje kafe i onaj, za nas najpopularniji, način kuvanja iste. Ostaje ipak zanimljivo to što je za razliku od džezve, „čajdanluk“ ostao potpuno neprihvaćen. U pitanju je šolja sa specifičnom cediljkom i poklopcem a ideja je da se u istoj posudi čaj rastvara i ispija. Uobičajili nismo ni providne/staklene šolje čija je svrha uživanje u različitim bojama različitih čajeva. Da se vratim na kafu i standardne metode razbuđivanja. Turci su kod nas popularizovali ispijanje kafe i specifičan način
kuvanja iste ali ono što nisu uradili jeste popularizacija ispijanja crnog čaja. U pomenutoj Turskoj, u jednom trenutku uvoz kafe je postao toliko neisplativ zbog njenog poskupljenja da je postala dostupna samo manjini. Zbog toga su prešli na razbuđivanje crnim čajem što se pokazalo i kao zdravija navika sa sličnim efektom. Za vreme I svetskog rata cena kafe je u tom kraju sveta dostigla vrhunac pa je običaj ispijanja ove vrste čaja postao standard. Tako i danas, pre svega u Turskoj, jutarnji ritual razbuđivanja posvećen je uglavnom crnom čaju koji se servira u staklenim šoljama u obliku lale, a malo ređe kafi kuvanoj u džezvi i serviranoj u fildžanima. Daleko od toga da, ako posetite Tursku, fildžane nećete viđati na svakom ćošku, oni su deo vekovne tradicije, a cilj ove Crtice je samo skretanje pažnje na eventualnu alternativu odnosno – čaj. Organizam će vam biti zahvalan na promeni.
No, bilo da nas slušate uz čajanku ili kafenisanje – dobro jutro!
(Foto: chamborres.com, ilustracija)
Beograd202 