piše: Ru Šavr
ĆELAVA CRTICA
„Svi moji frizeri bili su ćelavi“, čula sam juče jednog momka kako se žali svom sagovorniku. Posmislih u prvi mah, razmišljajući o ovom simpatičnom komentaru, da je to sa njegovim frizerima slučajnost. Ali na to se nadovezao njegov drug koji je primetio da to nije ništa u odnosu na njegovog oca kome su opadanje kose lečili ćelavi lekari. U razgovoru su se dotakli i debelih nutricionista koji dele savete o pravilnoj ishrani, i očeva koji puše, a to zabranjuju svojim sinovima. I tako, redom… Slušajući njihove glasne priče i smeh, vreme provedeno u gradskom prevozu brzo je prošlo, a momci su najzad, pričajući viceve, izašli u centru grada, ostavljajući me da razmišljam o ovim paradoksima.
„Što je dozvoljeno Jupiteru, nije dozvoljeno volu“, kaže stara latinska izreka. Drugim rečima, ima stvari koje autoriteti sebi mogu da dozvole i verovatno da je tako, ali mi se čini da je danas zaista mnogo onih koji prave iznimke kad su njihove ličnosti u pitanju i ne libe se da dozvole sebi ono što drugima ne dozvoljavaju. Na primer, strogi ljudi, još ako su i roditelji, često i sami rade ono što zameraju i zabranjuju drugima. I dalje mi nije jasno kako to da misle da ih deca nisu „provalila“ samo zbog toga što su deca…
Dobro jutro.
(Foto: backwards222.wordpress.com, ilustracija)
Beograd202 