piše: Vlada Todorović
Ignorisanje
Ovih dana je jedna Beograđanka izašla iz svoje zgrade da preuzme domaća jaja. I, kada se okrenula, naišla je na zatvorena vrata, a nije ponela ključ. Ni mobilni telefon. Ništa strašno, uz malo egzibicije, sa sve kartonom jaja u rukama, pritisla je dugme interfona svoga stana i… ništa. Iako je ostavila punu kući, niko se ne javlja. A i zašto bi? Što bi majka/supruga zvonila na interfon. To mora da je neko drugi.
Sećam se jedne epizode „Štrebera“ – onih američkih genijalaca zbog kojih je obična publika zavolela i priče o nauci i stripovima i ostalim produktima popularne fantastičarske kulture, u kojima pokušavaju da smisle kako da uđu u zgradu koja ima zaključana vrata i interfon. „Odgovor“ dobijaju od devojčice koja dođe do interfona, pritisne sva dugmad i neko je već pusti da uđe.
Elem, naša junakinja – posle par neuspešnih pokušaja sa „svojim dugmetom“, probala je sa intefonom komšija. Avaj – ni tu joj se niko nije javio. Eto, da bar objasni u kakvom se problemu našla, da zakuka. Konačno, morala je da sačeka da vidi da li će pre neko doći do zgrade sa ključem ili da izađe iz zgrade pa da ona uđe. Petnaestak minuta kasnije, tako je i bilo.
Očigledno, svi su danas suviše zauzeti i imaju pametnija posla nego da se javljaju na interfon, kada imamo „nenajavljeni dolazak“. Nagradno pitanje bi, stoga, bilo – kako poštar uspe da uđe u tu zgradu gde vlada „interfon ignorisanje“?
(Foto: www.offset.com, ilustracija)
Beograd202 