piše: Ru Šavr
CRTICA NA POKLON
Bliže se novogodišnji praznici. Jedno od važnijih pitanja za te svečarske dane jeste šta kome pokloniti. To jest, ranije smo lupali time glavu više nego sada. Sada su pokloni, ako ih ima, malecki, praktični, svode se na nešto slatko, ili izostaju. Dugogodišnja besparica čini svoje ali ako baš i nema para za nešto veliko, možemo se snaći. Bilo bi, možda, preterano očekivati da svako napravi nekavu rukotvorinu, mada priznajemo da ima onih veštih kojima to dobro ide. Knjiga je uvek najbolji drug, pa su tu i noći ili dani kupovine, kada se stvarima daje realnija cena pa su pristupačnije. Mogućnosti, dakle, ima. Ali, ako pod poklonom ne podrazumevamo samo ono što smo kupili i uvili u šareni papir, onda nam je još lakše. S tim u vezi, zar ne bi bilo lepo pokloniti ljubaznost nekome na dar? Ili mu pomoći u nečemu? Ili popričati sa nekim za koga znamo da je usamljen? Ili nahraniti nekoga ko je gladan, makar to bila i ptica? Kada bismo se, makar u novogodišnjoj noći, provozali u čistom autobusu, pa i to bi bio neki poklon. Kad čovek tako gleda na stvari, ispadne da pričiniti nekome radost i nije neki veliki problem. Pomanjkanje para ne znači uvek i pomanjkanje duha i čovečnosti. Kad malo bolje razmislim, svi možemo biti spremni za novogodišnje praznike.
Dobro jutro!
(Foto: www.irvingcares.org, ilustracija)
Beograd202 