piše: Suzana Gajić
Kako se bliži Nova godina, tako su, izgleda, opet aktuelne priče o petardama. Znam neku decu koja se pakovanju petardi raduju više nego čokoladi, ili čak video igrici. Deci je to zabavno, posebno što im upravo to brane roditelji. Ali, ovoj zabavi se ne raduju samo deca. Pre neki dan ispred mene su išla trojica odraslih muškaraca, obučeih za kancelariju, na prvi pogled pravi japiji. I nešto žučno raspravljaju. Pominje se tu neki plamen, i šta je bolje. U prvi mah sam pomislila da govore o nekoj igrici. Ali, ne. Oni se raspravljaju koje pirotehničko sredstvo jače puca. Pričaju mladi japiji o petardama!
S druge strane, verujem da ista trojica na društvenim mrežama dele sliku uplašene kuce, uz upozorenje da će ne znam koliko kučića dobiti srčani udar, jer se plaše naglog, jakog zvuka. Izgleda da ta upozorenja ostaju samo deklarativno na društvenim mrežama, a da ozbiljno japijevsko odelo sakriva neiživljeno dete, koje baš i ne razmišlja o tome da ima i mnogo ljudi koji ne vole zvuk petarde. Ili je to, možda, baš u skladu jedno sa drugim. Poslovni, uglađeni ljudi bave se uglavnom ozbiljnim poslovima, čiji je jedini zakon profit. A profit ne poznaje ni kuce, ni ljude koji imaju svoje potrebe i svoje strahove.
Petardi će biti i za ovu Novu godinu. Kažu da se nekad verovalo da jak zvuk tera zle duhove od kuće domaćina. Možda bi, u tom slučaju, oni koji vole petarde zaista i trebalo da ih bacaju. Ali ne po ulici, i pod noge prolaznika, već pred nekom od naših kuća u kojoj se odlučuje o sudbini svih nas. Da oteramo zle duhove.
Dobro jutro!
(Foto: vukajlija.com, ilustracija)
Beograd202 