piše: Vlada Todorović
Globalno pretopljavanje
Juče sam prošetao na povratku sa radija. I, dok sam prelazio preko Brankovog mosta, video sam momka koji se šeta u kratkim rukavima. Sasvim uobičajeno za 23. decembar! Desetak minuta kasnije, gledao sam krošnje stabala prepune lišća. Naravno, velika većina je potamnela i sprema se da opadne, zanemarujući činjenicu da je već zima, a da lepo vaspitano drveće to radi na vreme – u jesen! Međutim, moglo je da se vidi i poneko prilično zeleno lišće.
I tako, svi pričaju o globalnom otopljavanju, neki negiraju njegove posledice, neki pokušavaju da donesu zakone i da nas „ohlade“ pre nego što visoke temperature naprave štetu koju nećemo moći da ispravimo. Naravno, neke stvari se dešavaju i mimo naše volje – setite se zima 1970-ih, kada je sneg u novembru bio uobičajena pojava. Ili, s druge strane, kada vam na televiziji kažu da je u Srbiji najtopliji dan i da je oboren rekord iz 1920-ih.
Dakle, blago onima koji negiraju ono što se dešava oko njih. Juče sam i ja bio jedan od njih. Zakopčan do guše išao sam i išao, shvatao da se sve više znojim, ali zabavljen razmatranjem globalnih ekoloških problema nisam učinio ništa da prvo sebi pomognem. Da se, bar, raskopčam. Što me navodi na razmišljanje da li sam ja pravi materijal za ispravljanje krivih Drina. Ili da podložim i ja neku vatricu. Da se ogrejem ko čovek na ovom neplaniranom plusu.
(Foto: thetruenews.info, ilustracija)
