Piše: Dejan Grujić
Pa, kad pre stiže i drugi dan Nove godine? Taman smo se zahuktali da je čekamo, kad ona, Nova godina, dođe i prođe pored nas. Nije se ni osvrnula na našu novu garderobu i obuću koju smo po autlet cenama kupili u tržnom centru. Bilo joj je svejedno što je prase hrskavo i zlatno, a ruska salata šarena i preukusna. Nije joj bilo stalo ni do toga da smo dovukli sve što se moglo platiti karticama ili čekovima. Takođe, ravnodušno je ignorisala naše đuskanje i prangijanje u znak radosti što nam dolazi. Bila, prošla pa o’šla, i sada možemo samo da čekamo onu „našu“ još jednu za dvanaest dana. A šta ćemo sa njom uopšte? Trebalo bi se tu pokazati. Kasno nam padaju na pamet reči „kad nemaš onda ne štedi, kad imaš, ostavi ako zatreba“. Uostalom, problemi sa parama se kod nas rešavaju odlaskom kod bake ili tetke, ponajbolje majke, uz mnogo lažnih osmeha, tuge, sete i melanholije na licu. A šta sa onima koji nemaju ovakvu izlaznu strategiju? Ništa. Dogodine pametnije sa potrošačkom groznicom. A šta ako plata okasni, a stignu računi? Ništa, odložićemo plaćanje do daljega. Ako, i kada, bude legla uplata, prvo ćemo na karticu uplatiti iznos rate za tekući mesec, pa ćemo te iste pare sutradan ponovo povući sa računa i tako do narednog meseca. Da li to znači da ćemo odložiti bankrot ili samo nastaviti ono što godinama živimo – presipamo iz šupljeg u prazno? Da li je tome kriva Nova godina? Mislim da jeste, jer da nje nije bilo ništa od navedenog ne bi bilo. A sve to samo zbog toga što je neko negde nekada smislio da se za Novu godinu rasipa na sve strane. Da, ali tamo gde ima šta da se rasipa. Kod nas, gde se stalno osipa u svakom smislu, Novu godinu bi valjalo optužiti za podsticanje na bankrot. Samo se još uvek traže tužioci i sudije koji bi dokazali krivicu i doneli pravednu presudu optuženoj. Nas radi, valjalo bi je ukinuti ili zabraniti pa bila ona srpska, kineska, ili čija god već.
Dobro jutro!
(Foto: boxofchocolatesblog.com, ilustracija)
Beograd202 