Ustanak (5. januar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

Teško je na mrazu svakom živom stvoru koji mora da bude napolju. Video sam goluba koji je kljucao po ledu pokušavajući da stigne do vode i utoli žeđ. Mačka, pretpostavljam nekada nečija, persijska, vukla se raskvašenom trotoaru šunjajući se ka golubu. Verujem da je bila gladna. U nameri da se dočepa svežeg obroka, isprečila joj se nekada nečiji ljubimac, a danas lutalica, jedna ogromna doga. Lajući je uplašila goluba koji je letom uvis sačuvao svoj kakav-takav život. Rasni kućni ljubimci, nekadašnji rođendanski pokloni razmaženoj deci, lutaju sada izbačeni iz domova beogradskim ulicama i naseljima u potrazi za hranom i vodom. To je naš, ljudski, greh da ih olako odbacimo i prepustimo uličarskoj sudbini. A šta uraditi i kako pomoći ljudima koji su nekada imali dom i porodicu, a sada besciljno lutaju ulicama? I oni su nekada bili nečiji, pa se život poigrao i dodelio im zlu sudbinu da ostavljeni od svih lutaju bez igde ičega. Mala je uteha da postoji prihvatilšte na Voždovcu. Iako nadležni tvrde da nikoga ne vraćaju na studen, kapacitet ipak nije dovoljan da udomi sve bez krova nad glavom. U trpezarijama Prihvatilišta za nezbrinuta lica ipak mogu da dobiju kakav-takav obrok i okupaju se. Za svakoga se pronađe kakav-takav ležaj. Ali to nije dovoljno. Treba nam još takvih ustanova ali i ideja kako trajno pomoći ovim ljudima. Nije sve u tanjiru čorbe i jogi dušeku. Za ove nesrećnike je briga društva i trajno zbrinjavanje jedino rešenje. Tako smo ih se lako odrekli. Gde nam se izgubila solidarnost i čovekoljublje? Osim što jadikujemo nad tužnom sudbinom napuštenih životinja, svakog dana kada na ulici ugledamo ove ljude treba da uputimo pitanje sebi samima: a šta bi bilo da sam ja na tvom mestu? Odgovor na to pitanje, kako god glasio, doneće i ideju kako da pomognemo, da se za početak ne posmrzavaju gladni, žedni i iscrpljeni, a posle im obezbedimo da, ako je to moguće, od svog rada žive dostojanstveno u vlastitom domu.

Dobro jutro!

1

(Foto: obrag.org, ilustracija)

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj... ma onaj" Za pete, šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , , , , , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s