Ustanak (7. januar – Crtica)

Piše: Dejan Grujić

 

Imao sam dve babe, po ocu i majci. Obe su bile žive u vreme dok sam bio dete. Bile su daleko od mene i retko smo se viđali. Jednom godišnje. Ali, zato je uvek pored mene bila jedna tuđa baka, a opet više moja nego svojih unuka i praunuka. Tako je život udesio da ona bude deo mog odrastanja. Zvala se Milena, ali su je svi zvali Mika. Živela je u jednom prelepom šumadijskom gradu, u naselju Đunis, u kući koju je opština nazvala – dvor. Ona je bila krivac što sam zauvek zavoleo svoju veru, tradiciju, običaje i verovanja. Ona je sve znala. Kako se šta radi, šta valja a šta ne. Kada nešto treba započeti, ili kada odustati. Sveštenika je primala u kuću samo pre podne. Komšije su je volele jer je bila oštra, mudra, pravedna i čestita. Bila je najstarija u kraju, ali niko je nikada nije mogao da prevari. Išla je redovno u crkvu. Slavila je slavu Đurđevdan i Lučin dan. Vaskrs i Božić se podrazumevao. Mene je mnogo volela. Nekada davno, pre četrdesetak godina, ja sam postao njen jedini položajnik. Sve dok nisam otišao u beli svet, svakog Božića, čekala me je u pola šest,  gurkala da prodžaram vatru jer se tako valja, onda mi iznosila kiflice i vanilice da ih samo probam i zakazivala ručak.  Obično za dva posle podne. Za ručak bi spremala supu, rinflajš, sarmu, džiger sarmu, pečenje i kolače. Sve to zalivali smo, ona crnim vinom, a ja nekakvim klakerom ili kabezom. Tako je ona zvala neke svoje sokove od kupine, maline i višnje. Kasnije sam se uverio da klaker i kabeza ni izbliza nije Mikinim sokovima, ali ko me je tad, kao dete, i pitao za razliku. Lomili smo česnicu, a ona bi uvek nameštala da ja dobijem paru. Onda bi sledio poklon. On se sastojao od šarenog, izvezenog boščaluka u kome su se nalazile vunene čarape, obavezno košulja, maramica, ratluk ili žele bombone i pare. I tako svake godine, sve dok nisam napunio 17 godina i odselio se u neki beli, pokvareni svet u kojem i danas obitavam. Otišla je moja baba Mika bogu na istinu sa 104 pune godine, bog da joj dušu prosti, a meni ostavila uspomenu na prošla lepa vremena od kojih će možda neko, ko čuje ovu priču, isplesti nekom majušnom položajniku vlastite uspomene od kojih će živeti za tridesetak godina. Uspomene na blede, a ne blede ni likovi onih koji su nas zadužili svojim dobrim delima. Eto, ja moju baba Miku i sada vidim kako mi prinosi boščaluk. Tako mi je lepši svaki Božić, dok se sećam onih davnih, prošlih. Dobro jutro!

Working by feel, 101-year-old hands grasp a green crochet needle and guide rainbow-colored yarn through a cluster then out of it to catch the yarn and pull it through again. She misses. She tries again, and misses once more, sometimes three times before successfully completing one stitch. Jerry Dillon can only see a grey hole where her beloved project is, having lost most of her sight to macular degeneration in 1998. “I guess I’m pretty stubborn,” she said. “I’m not going to give up.” Dillon has been sewing, knitting and crocheting for charity since the 1940s and doesn’t intend to stop. She’s discovered one last crochet stitch that she can accomplish despite her blindness, and she gives the afghans that she works on each day to Project Linus, a group that provides handmade blankets to children in need. She never meets the people who receive her fruits of her labor but she knows that they are appreciated. “I hope that it’ll keep them warm and they will give something to someone else afterwards,” she said. “That’s how payback works.” Photographed July 2, 2012.

(Foto: blogs.sacbee.com, ilustracija)

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj... ma onaj" Za pete, šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s