Ustanak (2. februar – Crtica)

piše: Ru Šavr

 

 

GRAMATIČKA CRTICA

Da li je stvarno svejedno kako govorimo i pišemo? Izgleda kao da jeste. Izašli smo iz škole, opustili se, nema ko da nas opomene kad pogrešimo. A mogli bismo da zavirimo u one rečnike nedoumica kad nešto pišemo pa nismo sigurni, ili kad zabrljamo. Ali, pošteno govoreći, nekako nam te knjige nisu na dohvat ruke ili ih nemamo. Nije problem samo u tome što nešto pogrešno napišemo, već što ćemo se, u budućnosti, bojim se, manje razumeti.
Evo primera: zbog  reklama, interneta, filmova, počinjemo da pišemo gotovo sve reči u rečenici velikim slovom, kao da je u pitanju engleski ili nemački. Kod nas takva pravila u jeziku ne važe, a mi se povodimo za tuđim, ne proveravajući kako treba. Kad tako napišemo rečenicu, za nas ona nije sasvim razumljiva i polako gubi smisao. Baš kao što nije u duhu našeg jezika kad naziv nečega stavimo ispred imenice. „Sava“ centar, kažemo umesto obrnuto. Ili „Tara“ hotel, umesto Hotel „Tara“. I milion drugih sličnih primera. Neće se valjda desiti da ono „ikada!“ što nam često visi na kraju rečenice, bukvalno prevedeno iz engleskog, bez neophodnih rečeničnih dodataka da bi kod nas imalo smisla, promeni način razmišljanja? Ovo se najviše dešava zbog reklama koje se bukvalno prevode, npr: „Uzmi pauzu“ očegledno prevedeno od Take a break, vrti se na TV-u milion puta i polako, u svakodnevnom govoru, počinjemo da koristimo ovaj nakaradni izraz.

Ovakvih primera je mnogo. Odmori, umesto odmori se ili prošetaj, umesto prošetaj se kao da je ušlo u svakodnevni govor i polako potiskuje pravilo, a o jeL i jeR da ne govorim… Pre neki dan u gledanoj TV emisiji, ugledna gošća reče da pojedini ljudi „koriste religiju“. To je, verovatno trebalo da znači – da su religiozni. Voditeljka, naravno, nije ispravila. Ne čini li vam se da smo preterali?

Dobro jutro.

1

(Foto: vukajlija.com, ilustracija)

Advertisements

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj, kako se ono zove?" Za pete: Davkin gazda (Davka je najluđi pas na svetu) Za šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za one kod kojih radim, a koji traže sponzora: "Legenda" Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za kasirke u samoposluzi: Onaj neobrijani što stalno kupuje i veliku kesu Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s