piše: Dejan Grujić
Struja je jedna od važnih stavki u plaćanju mesečnih računa i večita glavobolja kod savesnih platiša. Oni koji se greju koristeći je, znaju koliko panike izaziva i sam pomen restrikcije, čak i najobičnije iskakanje osigurača. Dobro, imamo je srećom u dovoljnim količanama, jeste skupa, ali šta da se radi? Troši se, pa na kraju meseca mora i da plati. Tako misli sirotinja. A oni što su debelog džepa i masne pozadine, toliko su bogati da mogu da plate da ne moraju da plaćaju. Kako je to moguće? Lepo. Plate onima koji znaju kako može da se vara sa mernim uređajima i onda troše do mile volje ono što sirotinja štedi. Njih ne zanima kolika je cena struje, koliko traje interval jeftine struje,
ili koji uređaj ima bolju energetsku efikasnost. Ne bi ni mene, kad bih znao da mogu da trošim, a da ne platim. Među njima se kriju, nažalost za sada još uvek bez imena i prezimena, uspešni privrednici, elitni restorani, pekare, industrijalci, pevači, glumci, pa čak i po neki lokalni moćnik. Elita jednom rečju. Ne znamo im imena, jer je tako valjda po Zakonu o zaštiti podataka. U ovakvom slučaju, svesno bi valjalo prekršiti pravilo i javno objaviti kod koga je pronađen magnet na strujomeru, prespojeni kablovi ili već neki od načina za krađu struje. Iako iz elektrodistribucije koja je pokrenula akciju otkrivanja lopova poručuju da cilj akcije nije da se kaže ko to čini već da to ne treba da radi, ja bih ipak drukčije. Na to imam pravo jer kao potrošač, sigurno kao i mnogi, pokrivam taj lopovluk svojim parama. Veliki procent ukradene struje na godišnjem nivou daje za pravo da zatražimo da se sav gubitak EPS-a pokrije parama lopova i višim kaznama, čak i zapreti zatvorom ili oduzimanjem imovine. Ali, i pored toga, uvek će se onaj ko ima mnogo, snaći da plati izmicanje pravdi, a sirotinja i dalje neka štedi, ćuti i plaća – i svoju i tuđu struju. Daj bože da grešim.
Dobro jutro!
(Foto: www.clipartbest.com, ilustracija)
Beograd202 