Ustanak (5. februar – Crtica)

piše: Suzana Gajić

 

“Uči sine, uči, i sve će biti u redu”… Da li ste i vi slušali ove magične reči od svojih roditelja? “Predavanje “ o školi se završavalo rečim da diploma vredi. Gledano iz današnje prespektive, diploma zaista vredi. Samo je pitanje koliko i šta se plaća. Evo, recimo, izvesni zamenik direktora smederevske “Čistoće” i šef odborničke grupe jedne vladajuće stranke sigurno zna koliko je njegova diploma vredela, u dinar ili u evro. On je proglašen krivim za falsifikovanje diplome, a ceo slučaj je otkriven, bar kako prenose mediji, jer je na samoj diplomi bila slovna greška – umesto strukovne, pisalo je srukovne. A i potpisani direktor i profesori nisu ni radili u toj školi u vreme kada je diploma izdata.
O tome da se na pojedinim mestima može doći do zvanja i bez mnogo “grejanja stolice” javna je tajna.
Sve me to pomalo podseća na film „Falsifikator“. Glavni junak čini uslugu svima kojima fali “par razreda škole” da bi mogli da se zaposle, i izrađuje im falsifikate diploma – od običnih radnika do sudija i lekara. I ne traži novac za to. Misli da mu je to moralna obaveza. I, ma koliko to u filmu delovalo zastrašujuće, i čudno, šta kada se osvrnemo i shvatimo da živimo u takvom društvu. Most gradi neko ko je kupio diplomu? Struju vam uvodi neko ko je falsifikovao diplomu?
I ko će znati ko je, gde i kako došao do tog papira? Znaju fakulteti i škole, jer su dužni da vode evidenciju o onima koji su ih završili. Ali, ko će to proveravati. A ionako, ako neko ko ne zna svoj posao napravi grešku, pa, čovek je, može da pogreši.
Onda bismo, možda, mogli da težimo ka ukidanju diploma, da se ne bi mučili i tražili koje su falsifikati, a koje prave. I da se vodimo devizom da svakome treba dati jednake šanse da se iskaže. U bilo čemu.

Dobro jutro!

1

(Foto: banjalukain.com, ilustracija)

Advertisements

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj, kako se ono zove?" Za pete: Davkin gazda (Davka je najluđi pas na svetu) Za šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za one kod kojih radim, a koji traže sponzora: "Legenda" Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za kasirke u samoposluzi: Onaj neobrijani što stalno kupuje i veliku kesu Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s