piše: Kruna Pintarić
Jeste li pročitali baš svaku lektiru u školi? Šta odgovorite ako vas, recimo, dete to pita, prijatelj, roditelj možda? Je l’ bio baš ceo Tihi Don, Život i priključenija, Zločin i kazna, možda negde i filmske adaptacije…? Sigurno je da volimo da predstavimo sebe u dobrom svetlu, pa takve, naizgled sitne laži, čak i ne shvatimo da izgovaramo. Jedno istraživanje pokazalo je da se čak 60 odsto ljudi pretvara da je pročitalo knjige koje nisu ni otvorili.
Ljudi su spremniji da slažu da su čitali klasične romane, jer tako u društvu deluju inteligentnije. Međutim, čak 42 odsto njih svoja znanja o klasicima zasniva na TV adaptacijama i filmovima, ili sižeima koje pronađe na internetu. Većina želi da u društvu deluje inteligentnije i obrazovanije, naročito kad se povede razgovor o knjigama. Laganje o tome šta su pročitali možda je i znak literarnog takmičenja. Takođe, deluje da načitanost predstavlja vrlo privlačan element u zavođenju.
Ako i zavedete nekog pričom da ste pročitali trilogiju „Gospodar prstenova“ ili „Lovac u žitu“, onda je možda i vas neko malčice slagao da takođe voli vama dragog muzičara. Da li uopšte paranoisati i da li to treba da nas kopka? Pa sad, ako se otkrije, možemo to da shvatimo i kao najbolju moguću želju da nam se neko dopadne. Možda vam i preporuči još bolju knjigu ili muziku!
Ali, kada je reč o školarcima i čitanju, bilo bi dobro da se osmisli neki motiv za čitanje, kada već ne shvataju da je knjiga sama po sebi dovoljno blago. Tako je jedna mama napisala poruku: „Draga deco, šifra za WiFi je boja haljine Ane Karenjine, ali ne ona iz filma, nego iz romana. Voli vas mama!“
Dobro jutro!
(Foto: www.familyshare.com, ilustracija)
Beograd202 