Ustanak (11. februar – Crtica)

piše: Kruna Pintarić

 

 

Svakome se dešavalo u životu da ostane bez dinara. Studenti pamte takva dva mučna dana, ali uzdaju se u one najskrivenije kutke frižidera, u koje nisu zalazili, od one ukusnije i primamljivije hrane. Hleb i margarin, ili hleb i pašteta, čuvene su fraze za te dane. Da se ne lažemo, svi smo kroz njih prošli. Međutim, ključna stvar kod manjka para u novčaniku jednog prosečnog ovdašnjeg čoveka, jeste da će naići i taj „Prvi u mesecu“, kakav-takav. Ima onih kojima nikako da dođe. Oni su se uzdali u pola litra kuvanog jela i pola vekne hleba dnevno. A od juče, korisnici narodnih kuhinja u Beogradu, više neće dobijati hranu, već novac. To je odluka gradskog Sekreterijata za socijalnu zaštitu, koja je ostala bez zvaničnog obrazloženja.
Stotinu šezdeset osam dinara. Toliko je procena da vredi obrok dnevno za svakog od desetak hiljada onih koji čekaju na sledovanje po Narodnim kuhinjama u prestonici. Spiskovi sa njihovim imenima sada su na vratima centara za socijalni rad, gde mogu da preuzmu stotinu šezdeset i osam dinara. Za njih dve trećine, to je inače i jedini obrok tokom dana.
Ko je odlučio da je to praktičnije, efikasnije, bolje, ne znam. Ko je u Smederevu kao dobru vest objavio da je ukinut limit za broj korisnika Narodne kuhinje, ne znam. Ne znaju ni ovi nesrećni ljudi. Ne znaju ni kako prehraniti porodicu sa toliko novca. Rekao bi neko, njihov problem, neka nađu posao. Ali, među onima koji su na ivici egzistencije, nema samo jednog godišta, sudbine, karaktera. Njih je 36.000 u Srbiji, evidentiranih da se hrane u Narodnim kuhinjama. U njihovu kutiju, grad je ubacio, u prolazu, tokom dana, stotinu šezdeset i osam dinara. Ko tako nešto razume, molim i da mi pojasni. Sit gladnom ne veruje, a gladan sitom, izgleda, i dalje slepo veruje. Nemojte da ne obratite pažnju na ovakve vesti!

Dobro jutro!

1

(Foto: sumadijapress.co.rs, ilustracija)

Advertisements

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj, kako se ono zove?" Za pete: Davkin gazda (Davka je najluđi pas na svetu) Za šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za one kod kojih radim, a koji traže sponzora: "Legenda" Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za kasirke u samoposluzi: Onaj neobrijani što stalno kupuje i veliku kesu Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s