Ustanak (2. mart – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Prošlu sedmicu, započeli smo neslavnom statistikom o broju obolelih od retkih bolesti kojih samo u Srbiji ima oko 450.000. Ono što je zapanjilo sve, bio je podatak da od njih, čak tri hiljade ljudi, ponajviše dec,e uopšte nema terapiju. Ne postoji, nema je. Snalaze se kako umeju, postoje i asocijacije koje pomažu da, što je moguće lakše i povoljnije, dođu do pomoćnih medicinskih preparata, da bi koliko-toliko ublažili posledice svojih, za sada još uvek nedovoljno, poznatih bolesti. Pomenuli smo i prozvali državu Srbiju, misleći da je to samo jedan pucanj u prazno i ništa više. Nismo mi bili jedini, cela javnost se uskomešala. Naročito šokantno, zvučalo je javno obraćanje momčića od nepunih 16 godina, koji zbog nedostatka novca ne može da kontroliše tešku, retku i hroničnu bolest od koje je, nažalost, mnoge svoje mladalačke planove odložio na neodređeno vreme. Oglasio se premijer i obećao da će pomoći, a onda je sve utihnulo. Naviknuti na to da se mnogo toga prećuti i stiša, kao da smo se pomirili sa time da se opet ništa neće promeniti. A onda je juče, kao najlepša vest, objavljena u svim medijima informacija da je država izdvojila 600 miliona dinara za lečenje 18 dece i petoro odrasilh pacijenata koji do sada nisu imali tu mogućnost. Reč je o sredstvima koja će biti dovoljna za godinu dana lečenja, a problema neće biti ni sledeće godine jer će čak zahvaljujući uštedama biti moguće izdvojiti i više para. Ovo nema veze ni sa politikom, ni sa izborima, ni sa kombinatorikom, koalicijama ili kampanjama – ovo ima veze sa sluhom koji je preko potreban da bi država bila ono što i očekujemo od nje – naš servis koji plaćamo svojim parama. Još ima načina da se ovim ljudima pomogne, stalnim aktivnostima i medijskom pažnjom da se ne bi desilo da se početnički entuzijazam polako istopi. Na nama je da ih, u saradnji sa nadležnima, pronađemo da ne bi čekali neki novi apel na društvenim mrežama koji bi nam probudio svest.

Dobro jutro!

11

(Foto: charlotte.cities4life.org, ilustracija)

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj... ma onaj" Za pete, šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s