piše: Dejan Grujić
Poplave u Srbiji ponovo su dovele do evakuacije pojedinih građana iz ugroženih domova. Kuće, iako potopljene, u glibu, lak su mamac za vešte lopove i kriminalce koji preko mulja, ali bukvalno, iznose sve što se izneti može i lako utopiti na crnom tržištu. Zato je policija rezervisala ljudstvo koje čuva napuštene kuće da se ne bi, kao pre dve godine tokom poplava, dešavale krađe. Međutim, postavlja se tu nekoliko pitanja. Šta ako neko od policajaca recimo, počne da zloupotrebljava svoj položaj pa sam umesto čuvara odluči da postane lopov? Šta sa recimo nekim ko prilikom pretresa stana nekog kriminalca krišom, neovlašćeno pokupi neku dragocenost? Ili, možda zbog dvadeset evra mita zažmuri na oba oka prilikom uočavanja nekog saobraćajnog prekršaja? O takvim i sličnim slučajevima opširno je pisala naša štampa najavljujući akciju Sektora unutašnje kontrole u MUP-u, kojom će se stati na put nesavesnim pojedincima, pripadnicima policije. Cilj je prevencija a ne hapšenje policajaca, tako kažu nadležni. Znači, kad policajac recimo zaustavi vozača on ne zna da li je pred njim građanin ili pripadnik unutrašnje kontrole, kažu iz Ministartstva unutrašnjih poslova. Dobro, hajde da zamislimo da je svim policajcima sišlo srce u pete zbog operativaca Sektora unutrašnje kontrole u MUP-u, ali kako da država izađe na kraj sa reketašima iz javnog sektora koji kinje ono malo privatnog sektora sramnim mitom od recimo 300 evra, kao pre neki dan. Jedna, sada već bivša, inspektorka je osumnjičena da je umesto da kontroliše da li ima neprijavljenih radnika, u jednoj fimi tražila i dobila mito. Zahtevala žena, može joj se, verovatno joj nije prvi put. Ne smem ni da pomislim koliko sličnih njoj i dalje slobodno krstari Srbijom u ime države i skuplja buđavi kajmak od onih koji joj između ostalog i porezom obezbeđuju redovnu platu. Ona je sad je u pritvoru, i ako bude pravde, ta se više neće hvatati državnog posla a ni beneficija položaja koje on nosi. Da li moramo u svim oblastima da formiramo Sektor unutrašnje kontrole? Moramo, jer smo mnogo zabrazdili. Sve se promenilo, pa i mi. Sad smo izgleda došli do faze „daj pare, daj pare“ pa dok traje, traje. Neće valjda dugo tako. Ima nade, nadam se. Dobro jutro!
(Foto: budapestbeacon.com, ilustracija)
Beograd202 