Ustanak (25. mart – Crtica)

piše: Suzana Gajić

Vrzma mi se po glavi slika na kojoj su dve fotografije – jedna pokazuje pustoš na planeti, uz potpis: „Ovako bi izgledala Zemlja da nema pčela“, dok je na drugoj strani slika koja pokazuje pravi mali zeleni raj, uz natpis: “Ovako bi izgledala planeta da nema ljudi“.
Mi, ljudi, mnogo volimo da mislimo da smo najjači, najpametniji, jedini koji imamo razvijenu komunikaciju, pismo, i da se sve vrti oko nas. E, sad, da kažemo i da je to tačno. Onda bismo mogli i da kažemo blago našoj Zemlji što nas ima. I da tu pamet i komunikaciju upotrebimo na najbolji mogući način – da od Zemlje za sve njene stanovnike napravimo još lepše mesto. A šta u stvari radimo? Prvo, većina ljudi i ne razmišlja da mi nismo jedini stanari na našoj planeti, i da druga bića, koja žive uz nas, imaju pravo da žive tu. Ako ćemo iskreno, ljudski rod ne samo da misli da je jedini pozvan da uživa u blagodetima plave planete, već misli da ni svi ljudi nemaju to pravo, pa stalno pokušava da istrebi one koji su, po nečijoj umišljenoj ideji, manje vredni.
I zašto bi onda neko ozbiljno razmišljao o tako malom i bezvrednom insektu kao što je pčela? Jer, šta je pčela naspram zelenih, ili u drugim bojama komada papira o kojima maštamo? Pčelama ti  komadići papira ništa ne znače. Niti mirišu, niti imaju nektar od koga se pravi med. A i nema tu ništa za oprašivanje. Niti će dati sladak plod.
Pa, sad, kad gledamo iz te persektive, šta je korisnije za planetu – pčela koja oprašuje cvetove, zahvaljujući kojoj se svake godine stvaraju novi, ukusni plodovi, ili čovek koji bi najradije da štampa još papira u raznim bojama, pa koji ima više, može da odlučuje ko će živeti na planeti – koji ljudi, i koje životinje. Bar dok se ti isti ljudi ne sete da i pčele komuniciraju između sebe, a da mi nemamo pojma šta u stvari govore jedan drugoj. Možda jednog dana odustanu, i odu, a mi ostanemo sami, sa svojim šarenim papirićima.

Dobro jutro!

1

(Foto: www.gaiahealthblog.com, ilustracija)

Advertisements

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj, kako se ono zove?" Za pete: Davkin gazda (Davka je najluđi pas na svetu) Za šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za one kod kojih radim, a koji traže sponzora: "Legenda" Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za kasirke u samoposluzi: Onaj neobrijani što stalno kupuje i veliku kesu Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s