piše: Dejan Grujić
Mnogo polusveta se dohvatilo medija. Zagrabili, pa ne puštaju. Uzalud je što se gnušamo tih spodoba. Kod nas je pravilo da se, najlakše, pažnja javnosti privlači ludošću. E, pa dalje neće moći ili ne bi valjalo da može, što kažu na jugu. Ne pristajemo. Ima toliko pozitivnih primera oko nas, samo ih treba kao cvetove odvojiti od korova i tako ulepšati prozor kroz koji gledamo svet. Ko je čuo za četvoricu Prokupčana, koji unazad pet godina, na svaka tri meseca daju krv, dobrovoljno? Ako već niste, onda treba da znate da se zovu Milan Ilić, Predrag Slavković, Vladan Milutinović i Ljubiša Damnjanović. To su mladi, pametni i normalni ljudi, dakle nezanimljivi. Ne izgledaju kao manekeni, ne voze skupe automobile, ne šetaju skupe rijaliti zvezdice, ne idu na letovanja i zimovanja o tuđem trošku. Oni su zamislite, radnici tamošnjeg Doma kulture. Ne smem ni da pomislim da li im je plata redovna, i koliko iznosi, ali siguran sam da su oni redovni u dobrovoljnom davanju krvi. Niko ih ne zove, sami odu, zasuku rukave i to je sve. Ostalo urade medicinski tehničari. Istoče krvi koliko zatreba. I tako na svaka tri meseca. Kažem vam, potpuno nezanimljivi Srbi. Njih neće zvati u Parove, Farmu, ili Velikog brata. Nedostaje im lični marketing. Jednostavno nisu ga „odradili“. Ovo što sam vam naveo njihova imena ne znači mnogo. Opet će ih, sem u Prokuplju, Srbija zaboraviti. Isto će i proći i Dragan Ćirić koji trči za novac. Umesto u svoj džep, Dragan novac daje za plaćanje stanarina onima koji moraju da ostanu blizu klinika a opet van njih, jer lečenje nije gotovo. Opet, dakle, jedan dosadan, nezanimljiv lik. Jer, Srbija ima koga da je oduva, rasturi, razvali, rasplače ili rastuži, nasmeje ili nešto već drugo, ne mogu da se setim. Ako bi, recimo, Stanija izjavila kako se super provozala na Draganovom novom bajsu, ili se recimo divi Milanu, Peđi, Vladi ili Ljubi jer su je vodili na Maldive, onda bi siguran sam, za ove dobre ljude bilo više pažnje javnosti i većeg uticaja na mlade koji takođe mogu da rade ono što i oni, daju krv. Jedini uslov je da su zdravi i humani. Ovako, Stanija ćuti, a ni ovi humani ljudi se ne trude da „oduvaju“ Srbiju. Šta će, nisu ih tome naučili ni mama ni tata ni spretni menadžeri. Mislim da im je za sada dovoljno samo saznanje da su nekome spasili ili olakšali život. To je mnogo važnije od naslovnih strana. Dobro jutro!
(Foto: www.vmgm.org, ilustracija)
Beograd202 