piše: Dejan Grujić
Kažu da nema pravde. Kažu da ima pravde, samo je u božjim rukama. Kad se na kraju svode računi bog precizno podvuče crtu. Ali postoje nedela koja zahtevaju hitnu akciju zemaljskih, da ne kažem ljudskih zakona i prava. Ako se nama ljudima i čini da smo dali sebi za pravo da delimo pravdu onda je gorak utisak da sami upadamo sebi u stomak čineći nedopustive greške slepo poštujući slovo zakona. Kako? Lepo. Uzmimo na primer praksu da se ne komentariše ništa što ljudski zakoni propišu a sudije sprovode u delo izričući pravosnažne presude. Kažu, ne sme se ugrožavati rad pravosuđa niti vršiti pritisak. Dobro, hajde da pravosuđe mi ostavimo na miru. Ali, neće Evropa. Poglavlja o pravosuđu su među prvima o kojima će se pregovarati. A svi dobro znamo kako se pregovara sa evropskim ćatama: Dođite da se dogovorimo, ali će biti kako mi kažemo. Vide i oni ono što mi vidimo a ne smemo da izgovorimo. Naplašeni smo jer da nismo, teško da bi mogli tek tako da progutamo ublažavanje kazne serijskom silovatelju sa Autokomande. A to se desilo. Umesto 18 godina robije, dobio je 12, odslužiće verovatno manje jer će se u zatvoru „dobro vladati“. Četiri žrtve silovanja ne zaslužuju da ćutimo. Žrtava napada manijaka ima mnogo više sigurno ali to su one koje nisu prijavile nasilje jer ih je bilo stid reakcija javnosti. Njihova krivica je što ih je nasilnik sačekivao u mraku i brutalno ponižavao osuđujući ih bez zakona na doživotnu patnju i košmare. Čekam da me neko ovako ostrašćenog razuveri da sve što ističem ne odgovara pravu, a pravdi pitam vas? Umesto što se žrtvama bezbroj puta na sudu ponavljajuju ista pitanja tipa „šta se dogodilo zaista te večeri“, manijak je u ovom slučaju po sudu razumnih trebao da bude primer ostalima koji bi mogli da učine isto nedelo kao i on. Što bi rekao major Gašpar u Otpisanima, treba uterati strah u kosti kolebljivcima. Ne dao bog da nam zatrebaju neki novi Tihi li Prle koji će nam umesto zakona štititi žene dok koračaju mračnim i neosvetljenim ulicama ili stepeništima.Zanima me šta bi se desilo da se među žrtvama ovog napasnika našla sestra, majka ili supruga nekog od sudija koji je odlučivao o ublažavanju kazne zatvora. Da li bi se i u tom slučaju za njega pronašla neka „olakšavajuća okolnost“? Dobro jutro!
(Foto: adadfirst.com, ilustracija)
Beograd202 