piše: Dejan Grujić
Priča ide unazad bar dvadesetak godina, mada možemo reći i trideset, četrdeset. Oboje su iz malih gradova stigli u Beograd, da studiraju. Nisu uspeli da se ubace u dom nego su morali da traže privatni smeštaj. Prvo su to radili odvojeno jer se nisu poznavali. Oboje su našli po garsonjeru u širem centru, uselili se, onda počeli da prate predavanja. Upoznali su se, buknula je ljubav i kao što to biva u životu, vrlo brzo su, umesto dve, iznajmili jednu garsonjeru. Roditeljima je bilo finansijski lakše, ali u isto vreme i zabrinjavajuće da im dete živi „s nekim“ a sve pod znakom pitanja kako će se sve završiti. Da li će diplomirati, odnosno, da li će taj „studentski brak“ potrajati? S obzirom na to da su vrlo dobro znali odakle su došli, odlučili su da u roku diplomiraju i zaposle se. To je značilo i ostanak u Beogradu i zbogom zavičaju. Treba li reći da su ne malo puta umesto kuvanog jela za ručak jeli supu, za večeru hleb sa margarinom i solju, a za doručak opet hleb ili ponekad pekarsku kiflu, onu najjeftiniju ali sa jednom čašom jogurta. Za dve nije bilo. Takva su vremena bila. Nakon svega, uspeli su da dočekaju demokratiju, da dobiju dvoje dece, podignu kredit za stan i auto, pa izgube posao, pa ga opet nađu, pa otplate auto, i šta sada? Već je vreme da i njihova deca studiraju, a razlike u studiranju i načinu preživaljavanja skoro i da nema. Uveli smo Bolonju koja je tekovina zapada i navodno lakši i konstruktivniji način da studenti obave svoj posao zbog koga su i dalje roditelji najveće žrtve u finansijskom smislu. Opet, Jovo nanovo. Ista pitanja kao pre nekoliko decenija.Jedino se promenio sistem vrednosti. Umesto na teži, smišljen je način da se lakše sve završi jer imamo i privatne fakultete. Pominje se sada i neko pranje diploma. Diplomiraš na privatnom, a master završiš na državnom. Da li je to pravedno, pitaju danas studenti sa državnog Univerziteta. Što da ne, odgovaraju oni sa privatnih. Izjednačeni smo, ne možete nam ništa. U takvim okolnostima večitog sumnjičavog i preispitujućeg, teškog i besplatnog studiranja, ali samo na papiru, manjem broju ispitnih rokova, dočekujemo Dan studenata. Nesigurni smo u to kako će ga današnji akademci iskoristiti. Neka im je ipak sa srećom, mada ne znam da li će im zbog te naše želje biti nešto mnogo bolje, ni danas, ni dogodine, pa ni za pet. Margarin i kesica supe sa komadom hleba ne gine im tokom studiranja, a džangrizave gazdarice i dalje ostaju teška mora. U studentskim domovima ipak još uvek nema mesta za sve.
Dobro jutro!
(Foto: vukajlija.com, ilustracija)
