piše: Kruna Pintarić
Da smo se sada probudil u Venecueli, mislim da biste se vi još malko promeškoljili po krevetu, jer bi, zaista, bilo prerano za ustajanje. Tamo se, tokom aprila i maja, radna nedelja završava u četvrtak. Razlog za to je nova mera štednje. Ovako je odlučeno jer se nadaju da će na taj način uštedeti električnu energiju koja nedostaje u celoj zemlji; dugotrajna suša dovela je do toga da nivo vode bude blizu kritičnog nivoa u većini hidrocentrala, pa postoji opasnost od njihovog oštećenja.
Produženi vikend u Venecueli naravno da su stanovnici oduševljeno pozdravili, a od njih se očekuje da podrže mere štednje struje svojim ponašanjem.
Šargarepa umesto štapa ovde nije tek isprazna politička kvazinagrada, već sigurno unapred planirana opcija koja bi mogla da na najbezbolniji način doprinese rešavanju problema. Kako to obično biva, kad čujemo za neku ovakvu vest, zapitamo se – šta bi bilo kad bi to bilo u Srbiji? Da jedna od mera štednje bude i – smanjenje radnog vremena?
Mnogi ekonomski analitičari saglasni su da rintanje po ceo dan, malo slobodnih dana, mnogo prekovremenog rada, suštinski, na duže staze, ne utiče na privredni rast. Srećan radnik je i dobar, motivisan, i vredan radnik. Premoren, rastrzan i slabo plaćen, vremenom će sve manje imati snage i volje da kvalitetno doprinosi firmi. Na primer, radnici gradskog prevoza sada imaju smene od 8 časova, umesto 6; lekari rade na normu, pa to sve izgleda kao traka u fabrici, umesto red za pregled u domu zdravlja; privatni sektor prekovremeni rad ignoriiše, ili podrazumeva.
Zato smo i zaboravili da se opustimo. Ipak, čujem tu i tamo kako neke firme uvode da se svakog prvog petka u mesecu radi skraćeno, ili im poklone masažu leđa u sred radnog vremena. To uopšte nije prevelika žrtva, a može da znači mnogo! Zar ne? Mada, na ovo pitanje ćete mi odgovoriti kada dođe prvi sledeći praznik, koliko taj „dan više“ okrepi i da vetar u leđa da započnemo nove zadatke.
Dobro jutro!
(Foto: www.optus.com.au, ilustracija)
