piše: Dejan Grujić
Kad sam ja bio mali, a to je baš bilo davno, prva stvar koju su iskoristili da me nauče sabiranju i oduzimanju bio je čuveni tablić. Podele se karte, pa se onda sabira koliko smeš da nosiš sa stola. Trebalo je brzo misliti, jer su odrasli oko mene bili vičniji da odnesu sve, a meni je preostajalo ili da plačem ili da ubrzam znanje računa. Ponavljalo se to iz večeri u veče, bio sam sve bolji, jer sam naučio i da kradem. Moguće je da su me moji puštali i da nisu hteli da mi kvare sreću kad izbrojim najveći broj „štihova“ kako smo ih zvali, a opet kad sam baš preterao u krađi, onda su dreknuli i ja sam tada plakao. Za rođendan sam u prvom razredu dobio i prve Domine. Igra u kojoj je bitno da se oslobodiš drvenih, crnih pravougaonika podeljenih na dva polja sa belim tačkicama, nije mi bila zanimljiva. Ne možeš da kradeš. Onda je stigao „Čoveče, ne ljuti se“. Svi koji su ikada igrali ovu igru, znaju da je pravi raj za lopove. Brojeći krugove, ja bih se uvek nešto kao zbunio, i naravno malu vevericu spuštao na kružić ili dva više nego što je to bilo po pravilima igre. Sviđalo mi se to. Dugo sam terao svoje ukućane da baš to igramo, majka me uvek branila od oca, i ja sam joj bio zahvalan. Međutim, kad sam malo bolje osvestio svoje čulo opažanja shvatio sam da je ona krala i mene i oca, uvek se zaklanjajući iza one čuvene rečenice: „Ja da kradem? Svašta. Ovo je samo igra.“ Pa kad je samo igra, što onda kradeš, majčice mila? Onda sam naučio da kradem u Monopolu, pa i da varam u šahu ako bi mi to dozvolili. Birao sam slabijeg protivnika ili onoga ko mi je dozvoljavao da igram po svojim pravilima, uvek u svoju korist. Izvinite vi koji slušate ovu moju ispovest iz detinjstva a pripadate mladima koji su sami sebe zabavljali kompjuterskim igricama. Nije moja greška što ste danas u generaciji, kako kažu psiholozi i pedagozi, otuđenih i asocijalnih mladih ljudi. Vi niste imali ono što smo imali mi stariji, jer mi nismo imali kompjutere. Vi ih imate, a i mi volimo da uređujemo „Farme“ ili skupljamo poene loveći ribice, dragulje ili kriminalce na društvenim mrežama. Ništa mi ne bi bili bolji od vas da smo imali ono što vi danas imate. E, tu je caka. Svetski dan društvenih igara danas će širom planete ukazati na značaj društvenih igrara u zbližavanju ljudi, najpre u okviru porodice a onda i šireg okruženja. Ništa loše neće nam se desiti ako iskoristimo slobodno vreme da ga potrošimo na par sati veselih i bučnih sedeljki sa onima koji znaju da se igraju i koji to vole da rade koristeći razne komplete društvenih igara. Potrebna je dobra volja i ono malo dete u duši koji svi nosimo, samo smo ga uspavali. Samo ga valja probuditi. Možda baš glasnim i vedrim: Dobro jutro!
(Foto: www.kgz.hr, ilustracija)
Beograd202 