piše: Dejan Grujić
Pre neki dan, odlučim da popijem kafu na terasi. Taman pravo vreme, ugrejalo sunce, onako taman, međutim nije taman buka koja stiže iz neposredne blizine. Neki južni vetrovi zaduvali preko svadbarskog ozvučenja pa ne može da se izdrži od srcecepajućih pesama koje više cepaju uši nego srce i dušu. Šta ću, uđem unutra. Uključim TV, kad tamo opet neka buka, vidim gomile ljudi okupljene na nekom trgu, a pred njima lično on, ona, oni. On jedino govori, galami, svi ga slušaju, zajapuren je, obećava brda i doline, a ja osetim da mi ta vrsta buke koju mogu da kontrolišem daljnskim ipak smeta. Više za glavu nego za uši. Izađem na ulicu, pored mene kao furija protutnja gradski autobus praveći neobjašnjivo agresivnu buku. Da li je to auspuh, ili možda zvuk šklopocije u stanju raspadanja, tek pokrih uši rukama i nastavih dalje. Odem kod prijatelja na Novi Beograd, kad tamo, u njegovoj kancelariji zatvoreni svi prozori i radi klima. U aprilu na plus trideset i nije neohodna, dovoljno je samo odškrinuti prozor i već je prijatno. Međutim, kako mi objašnjava sekretarica, u neposrednoj blizini se buše nekakvi šipovi ili tome slično, pa taj tam-tam ritam toliko smeta da moraju da budu dobrovoljno zatvoreni da bi koliko-toliko funkcionisali. Ako se tokom dana nađete u Takovskoj ulici, ili Kneza Miloša, Despota Stefana ili Dimitrija Tucovića, svejedno, bez tampona za uši definitvno će vam zujati u glavi od vozila koja samo idu, idu, idu… Zaustave se tek na semaforu ako je crveno. Padne mi na pamet teorija zavere viših sila, da je to u stvari buka naših bivših vladara s neba što ih nismo slušali ono šta su nam pametno poručivali, pa nam se sad svete auspusima razdrndanih konzervi koje se kotrljaju beogradskim ulicama. Čujem jednu baku iz sebe, dok čekam autobus kod Cvijićeve: „E, pa treba ovaj benzin da poskupi na milijardu. Pa da vidim da li bi se ovako vozikali. Gledaj ih samo, kako se šepure. Imaju gospođo, pa im se može“, odgovaram gledajući je i slušajući pažljivo jer je buka oko nas nesnosna. Tako sve skupljam u svoj notes i čekam Svetski dan protiv buke koji je baš ovog datuma, dvadesetog u mesecu aprilu, da bih to sve pomenuo. Pa eto, pomenuh. I ništa, buka mi i dalje razara sluh. Od svitanja do svitanja.
Dobro jutro!
(Foto: www.fortyeighteen.com, ilustracija)
