piše: Dejan Grujić
Voda je život, voda je zdravlje. To smo odavno naučili. Ali, kako se zaista ophodimo prema resursu koji nije nepresušiv? Umemo li da ga sačuvamo od trovanja ili prekomerne potrošnje? Odgovor je ne. Zašto smo takvi? Odgovor se krije možda u tome da je odgovornost prema trošenju vode potopljena u svojevrsnom otklonu zbog štednje jer se ona, po nekima, ne isplati. Zašto? Zato što se obračun utrošene vode vrši tako što se ukupna količina podeli na broj članova domaćinstva stambenog ulaza od više desetina stanova, pa je svaka štednja takoreći uzaludna ako komšija recimo po dva sata ispira zelenu salatu pod mlazom vode čisteći je od „otrova“. Sećam se da je svojevremeno u jednoj tv seriji na repliku da domaćini žive u prelepom okruženju punom zelenila i ptica i da je to pravo bogatstvo, glavna glumica odgovorila: „Ne znaš ti da veće prirodne ljepote nema do češme u kuću“. E, baš te česme o kojima je glumica govorila, u nekim gradovima Srbije su suve već godinama. Razlog za to je neispravnost vode. Ništa se ne menja, padaju tenderi za izgradnju novih pogona vode, a građani ćute i plaćaju takozvanu tehničku vodu koja nije za piće niti za pripremu hrane. Sudbina nekih žitelja Srbije je da vodu nabavljaju na neispitanim prirodnim izvorima, ili je kupuju u flašama i kantama. Sutra će pola Beograda iskusiti kako to izgleda u gradovima koji godinama muku muče sa gradskom vodom. Zbog radova na vodovodnim postrojenjima čak će pola prestonice ostati na dvadeset četiri sata bez vode. Taman dovoljno da svako dobro razmisli koliko vode prosipamo što zahvaljujući propalim kotlićima, što virblama na kojima treba zameniti samo gumicu ili bespotrebnom i dugotrajnom ispiranju voća i povrća. Požurite sa pripremom rezervi vode. Natočite je u dovoljnim količinama, zatrebaće. Sreća je beogradska što će ta suša trajati samo 24 časa, a opet, nezgoda što će potrajati prekratko za temeljno menjanje svesti o potrošnji vode i o blagodetima već pomenute „češme u kući“. Dobro jutro!
(Foto: www.coosa.org, ilustracija)
