piše: Dejan Grujić
Imam jednog druga koga je svojevremno bog pogledao pa je preko noći obogatio. Kažem preko noći, jer dok se nekim njegovim rođacima bez dece smrkavalo, njemu je svanjavalo. Nekoliko tetaka i stričeva se nažalost preselilo na nebo, ostavljajući mu u nasleđe pet stanova koje je on uredno iznajmljivao za ne baš male pare. Uz pare, išao je i bolji standard, što je podrazumevalo svakodnevno bavljenje lepim ženama, opakim automobilima i restoranskom ekskluzivnom ishranom praćenom velikim količinama alkohola i duvana. Čovek je znao da uživa. Bar smo mi tako mislili. Za njega se u komšiluku pričalo da kolima ide tamo gde i car ide pešice. Međutim, godine su prolazile. Najpre je krenulo sa izraženim stomakom, pa povišenim pritiskom, šećerom, smanjenim kapacitetom pluća i eno ga, sad je na prinudnom lečenju. To podrazumeva čašu vode za doručak, dve čaše za ručak, i list salate za večeru. Nije baš tako, preterujem, ali nedostatak fizičke aktivnosti doveo mu je bolest na prag kao i mnogima koji ne mare za to da je ulaganje u sebe, preznojavanje na trim stazama ili teretanama jednako važno kao uživanje u blagodetima raskalašnog života. S obzirom na to da će danas širom sveta ukazivati na značaj fizičke aktivnosti nije zgoreg da, ako već nismo, krenemo put rekreativnih oaza u okruženju i tamo potražimo zdravlje, umesto što to činimo obijajući pragove apoteka. Zdravo je, a i ne mora da košta, pod uslovom da nam novčanik baš i nije debeo za kojekakve teretane ili specijalizovane klinike za prinudno mršavljenje.
Dobro jutro!
(Foto: www.switchvideo.com, ilustracija)
Beograd202 