piše: Ru Šavr
NASMEŠENA CRTICA
Ne znam da li ste čuli kako kažu da je ljubaznost viši oblik inteligencije. Možda se neki neće složiti s time, ali meni se ova definicija dopala. Mislim da ima istine u njoj. Možemo, dakle, odbaciti onu teoriju da su dobar i lud dva brata, raširenu u našem narodu. To sve ima neke veze i sa ljubaznošću, iako ona ne predstavlja samo dobrotu i lepo vaspitanje. Pošteno govoreći, ako se malo zamislimo, uočićemo da je i ljubaznost tu, negde, mada nije sasvim ovo dvoje. Ako razmišljamo račundžijski, to je neka naša odlika da uradimo, pomislimo ili kažemo nešto što ne moramo, a što nas baš i ne košta toliko koliko dobrota koja često traži žrtve. Ali, uopšte, ljubaznost je lepa stvar. Ono iskreno: „Izvolite“, „dobrodošli“, „ma, samo sedite“, „hvala“, „izvini“… je neka naša mala ponuda koja nekoga usreći na trenutak i ulepša mu dan. Lep pogled, osmeh ili rečenica srdačno upućena nekom nepoznatom kome zahvalimo što nam je dodao novine sa visoke police, ili se malo pomerio da i mi uđemo u autobus. U tom smislu, sećam se da mi je drugarica jednog vikenda rekla da joj mantra za stresni ponedeljak glasi – razoružaj ih osmehom. To se naročito odnosi na one koje čeka dan pun administrativnih obaveza, redova koji se moraju čekati, ukratko, odlazaka na neke šaltere. Probala sam nekoliko puta i stvarno osmehom razoružala one s druge strane šalterskog stakla. Pa, eto vama s ponedeljka, nove mantre u stresnoj svakodnevici.
Ljubaznost stvarno jeste lepa asocijacija. I samo razmišljanje o njoj donosi nam lepe misli. Kako god da definišemo tu našu spremnost da s osmehom i pažnjom prilazimo ljudima i stvarima, možda nećemo mnogo pogrešiti. Jer, zaista, ona je u nama i određuje ponajviše nas same.
Dobro jutro!
(Foto: pinterest.com, ilustracija)
Beograd202 