piše: Kruna Pintarić
Učiteljica iz Zrenjanina, Ivana Bošnjak, napisala je poruku roditeljima svojih, ali i svačijih učenika, a to pismo je za nekoliko dana preplavilo društvene mreže i medije. Ukoliko ga niste pročitali, ili jeste, a imate komentar na njega, za sve vas, vredi ga preneti u celosti:
PORUKA RODITELJIMA:
„Mislite da štrajkujemo uvek i samo zbog većih plata. Evo još razloga zašto štrajkujemo.
Plan i program po kome smo dužni da učimo vašu decu NE liči na ono što se od njih traži na završnom ispitu, a još manje na ono šta će od njih život da traži. Mi smo tu da to uskladimo kako znamo i umemo.
Želimo da dodatno pokažemo vašem detetu sve tajne predmeta, ali nakon šest časova nastave teško mu je da nas prati i tog sedmog časa. Nije nam teško da zakažemo čas u poslepodnevnoj smeni.
Želimo da pomognemo vašem detetu da nauči propušteno, ali za vreme planiranog pretčasa u 7.15 teško mu je da nađe prevoz do škole.
Radovali ste se kada ste pročitali da će učenicima biti organizovana pripremna nastava za završni ispit. Da, organizovali smo je u školi, ali to je novih SEDAM planiranih časova za vašu decu. Mi, nastavnici, dođemo. Deca ne dolaze. Čekaju da im platite privatne časove, što i činite. Zašto?
Uveli su obavezne izborne predmete. Za to krivite one koji te predmete predaju, a ne one koji su ih uveli.
Nakon takmičenja mnogo vas dođe da uloži žalbe na rezultate. Naravno, ima grešaka, jer su takmičenja subotom – a to znači novi – šesti radni dan u nedelji za nastavnika koji učestvuje u komisiji za takmičenje. Naravno, od takvih šest dana, pet se računa u obračun plata, a ovaj šesti NE.
Skupa Vam je ekskurzija, a zanima Vas i dnevnica za nastavnika. Po učeniku je oko 300 din (minus PDV), tj. 260 dinara. To znači da je za jedan sat brige o vašem detetu nastavnik vrednovan sa 26 dinara. Za taj novac teško je brinuti i o jednom pravom cvetu, a ne o bilo kom detetu.
Neprijatno nam je kada tražimo od vas da kupujete ubruse i sapun da bi vaše dete moglo da ima čiste ruke pre užine. Očekujete da prosvetni radnici to nabave. Odakle?
Dobijemo rešenje o godišnjem odmoru od 1. jula do 15. avgusta, a često smo uz vašu decu dok ne završe upis u srednje škole i tokom jula.
Koliko god se radujemo plasmanu vašeg deteta na Okružno ili Republičko takmičenje, brine nas kako da vam kažemo da sami plaćate put i smeštaj. Krivite nastavnika za to, umesto da krivite onog ko je obavezan da smeštaj i put obezbedi.
Ne štedimo da kod kuće odštampamo listiće za čas da bi deca lakše naučila.
Neprijatno nam je da pogledamo u oči vaše dobro dete jer ne smemo da izbacimo sa časa učenika koji mu smeta.“
Sve ono o čemu je učiteljica Ivana pisala ovde, u suštini su banalne i male stvari, koje ne zahtevaju opširna zasedanja raznih komisija, organa, eksperata ili agencija resornog ministarstva. Problem sa razumnim ljudima jeste upravo onaj u poslednjoj rečenici pisma – neprijatno je pogledati pametne u oči, zbog onih koji smetaju razvoju i lepom funkcionalnom obrazovanju. „Smetala“ su i oni koji su klupe zamenili foteljama i kožnim sedištima, kriju se u kabinetima i inertnim sindikatima, i potcenjuju prosvetu. Samo ovako direktno, može se ići ka tome da ministarstvo prepozna nastavnike kao partnere, a ne večite protivnike i opozicionare.
Dobro jutro!
(Foto: www.theatlantic.com, ilustracija)
