piše: Dejan Grujić
Ode naš Valter u legendu. Doduše, i za života zvali smo ga tako: Bato, Legendo. Došlo je vreme da se zatvori jedno tradicionalno poglavlje našeg filma koji je prelazio lokalne okvire i bio cenjen u inostranstvu. Sećamo se skoro svih likova koje je tumačio, replika koje je izgovarao, ponosni što je bio naš. Jednostavan, kakav je bio, tumačio je obične ljude, heroje i izdajnike, marginalce ili posrnule revolucionare i sve uloge su mu bile sjajne. Kažu kritičari da je uloge tumačio lako, kao da je u trenutku snimanja smišljao rešenja za likove. Iako je tvrdio da postoje filmovi koje ne bi voleo da ponovo pogleda, strast publike koja zahvaljujući internetu ima mogućnost da pogleda svaki film koji je snimao od pedesetih godina prošlog veka na ovamo, ne jenjava. Iako fraza, „ostaće da živi u nama“, nije prikladna ovom sećanju na njega, ipak je veoma primenjiva. Dok postoje filmovi u kojima je igrao, dok je celuloida, ili nekog drugog medija on će biti tu, kao da nikada nije ni odlazio. Pridružiće se Gagi, Marinku, Đuzi, Đurđiji, Ružici, Zoranu, Paji, Čkalji i ostalima koji ga čekaju na nekom nebeskom setu da bi ponovo zaigrao neku glavnu ulogu i okupio milione u bioskopskim dvoranama, ako ih na nebu ima. Na zemlji ih je sve manje, ali to ne znači da i bez njih, svaku reprizu serije, filma ili tv drame nećemo uzbudljivo gledati ponovo i ponovo, diveći se jednom od velikanu neprolaznih vremena. Dobro jutro!
(Foto: www.vostok.rs, arhiva)
