piše: Dejan Grujić
Ne volim prodavnice, pogotovo hipermarkete. Znam da će uvek da mi izbiju iz novčanika više para nego što planiram da potrošim. Ali, dođu tako neka vremena, kad žena otkaže saradnju pa neće sama u nabavku, frižider se isprazni, nestane hemije i ostalih potrepština za kuću. Znači, kucnuo je čas da se suočim sa rezultatima nedavno objavljene statistike, koja kaže da nam za prosečnu korpu treba skoro jedna i po prosečna plata. Sam pogled na parking jednog tržnog centra koji izgleda sablasno, jasan mi je bio znak da statistika ovog puta ne greši i da u većini slučajeva nemamo para. Ulazak u blještavu halu gde se obavlja prodaja svega i svačega zadivio me je kao Alisu u zemlji čuda. Čuda ima, ali malo ljudi se čudi. Oni što šetaju, a uglavnom slabo pazare, nose dva para naočara: za sitna slova na etiketi i cene koje su uvek nekako istaknute tako da pokazuju manje nego što se na kasi plaća. Velikim, upadljivim fontom naglašena je cena sa 99 para na kraju, ali bez PDV-a. Ako se zna da je PDV kod nas 20 odsto za većinu artikala, onda je jasno kako se lako može desiti bahanalija u vidu trpanja svega i svačega u velika, duboka kolica. Lako se sklizne u bankrot ako se koristi kartica. U većini slučajeva kupuje se, ali samo ono šta se mora. Nema razbacivanja. Čak su nam i određene marke, kako ih trgovci zovu „naš brend“ spakovane u jeftinu ambalažu sa nešto nižom cenom naprasno postale slađe i ukusnije. Dobro, ali i pored svega, pitanje je odakle nam pare i kako uopšte možemo da živimo? Ako vam kažem da je meni skoro majka penzionerka rekla kako ne može da se načudi da mi baš nikad nemamo para, jasno vam je odakle meni. Sreća da su penzije redovne, a sreća je i da rođaci iz inostranstva umeju da uprte pune torbe slatkiša, ali i tutnu koju stotku vrednih evropskih para, „da se nađe“. Naravno, ko ima sreće, taj ima i rođake na zapadu. Iz Uzbekistana retko ko dobije paket. Ta sreća podrazumeva i solidarnost tih istih rođaka koji ne zaboravljaju gde su nas ostavili. Da ih Bog poživi.
Dobro jutro.
(Foto: www.jatrgovac.com, ilustracija)
Beograd202 