piše: Dejan Grujić
Stiglo leto. Temperature visoke, iz čizama se prešaltovasmo u papuče i sandale. Pantalone zameniše šorcevi, a gradovi procvetaše od ženske lepote. Na sve strane apeli srčanim bolesnicima da izbegavaju fizičke napore i boravak na suncu. Bez flašice ni slučajno napolje, a još bolje i ako se kakav šešir nabaci na glavu poručuje Nada Macura sa svih medija. Sa kupališta stižu upozorenja da temperatura vode još nije prijatna da bi se rashladili. Neophodno je da dostigne 22 stepena, pa onda po propisu, može da se kupa. Međutim, ono što mi je posebno podiglo pritisak jeste tv prilog na jednoj od nacionalnih televizija. Reporterka upozorava da je opasno ulaziti u vodu iako je napolju preko trideset stepeni. Onda, njenu priču, prekida razgovor sa dekicom koji, po mojoj slobodnoj proceni, ima bar sedamdeset godina. Onako razgolićen, vedar i raspoložen, dok priča o sebi kao junačini, podiže u vis mlohave ruke. Kaže, ja sam prvi ušao u vodu! Plivao sam jer ja to mogu. Gledaj samo ove mlade, poručuje čikica, svi se stisli, niko ni da priđe vodi! Snimatelj pomera kadar ka vodi jezera, i tu primećujemo nekih pet-šest bakica i dekica koji se prskaju bez ikakavog obzira prema izrečenim upozorenjima. Smem da primetim da to što rade, osim što je nedogovorno prema zdravlju, zaslužuje u najmanju ruku prekršajnu prijavu. Zašto? Zato što na plažama još uvek nema spasilaca, a ni lekara. Šta da se nekome nešto loše dogodi? Kladim se da svi oni u torbicama sa hlebom, paštetom i paradajzom, imaju i brdo lekova za povišen pritisak, razređivanje krvi, povišen šećer, kostobolju ili ko zna šta već. E pa dragi naši stari sugrađani, nemojte da vam neko bude kriv ako u hladnoj vodi shvatite da nije bilo pametno da izigravate heroje. Pa bilo vam krivo, il’ vam bilo pravo. Dobro jutro!
(Foto: www.index.hr, ilustracija)
Beograd202 