piše: Kruna Pintarić
Konstituisanje, pregovaranje, poglavlja, popisi, dopisi, otpisi… to su pojmovi koji su u poslednje vreme osnova rečnika politike, medija i javnosti. Svakodnevica je ipak nešto drugačija. Daleko od Brisela, Banjaluke, „zvaničnog Beograda“, konferencija za štampu, postoji stvarnost kojoj takve stvari baš i nisu najvažnije na svetu. Zašto bi jedan šesnaestogodišnjak uopšte razmišljao o nekim poglavljima, sem ako nisu u lektiri koju možda i nije pročitao, kad to ne razumeju ni odrasli baš najbolje. Ili, kontaju, ali, bože moj. A onaj šesnaestogodišnjak konta da je u redu ako udarcem pored slepoočnice onesvestiš drugaricu, a dečaka koji je hteo da je odbrani, udariš u nos.
Ta scena se dogodila juče u beogradskoj Drugoj ekonomskoj školi, kada je, pod još nejasnim okolnostima, učenik drugog razreda prvo gađao ostale kredama, a kada su se pobunili, dobili su pesnicama. Tek tako. Direktor škole rekao je da je majka dečka koji je udarao dvoje drugara, odmah sina ispisala iz škole. Eto prilike da se možda sretnu i ispričaju, dug je raspust.
Šta se desilo ovde? Odakle taj bes? Od koga je to video? Ko je pokazao da je lekovita šljaga ponekad u redu ako te neko iznervira? To sigurno nisu isti oni koji glasaju za Aleksin i Tijanin zakon, nemoguće, skupštinska sala i dešavanja oko nje su oduvek ovde bili pokazatelj civilizacijskih dometa… Uzrok ove posledice komplikovano je naći, naročito jer se u mladim generacijama vidi i vanserijski talenat, i nezapamćeni vandalizam i besperspektivnost. Nekako, kao i sve na svetu, zar ne? Jedino što, ako prepoznamo dobro, treba da ga zalivamo, negujemo i čuvamo, kako bi, kad kod neko želi da pogazi taj vrt, ne bi stigao da ga uništi, koliko brzo novo dobro niče. Preteranom brigom i panikom, postali smo toksičan pesticid. Budimo agresivniji samo u negovanju dobrote.
Dobro jutro!
(Foto: www.artoteka.lt, ilustracija)
Beograd202 