piše: Kruna Pintarić
Slušajući kako mladi stručnjaci za marketing pričaju o Srbiji i njenim lepotama, netaknutoj prirodi, pametnim ljudima, svetski čuvenim proizvodima, pomislih – tako zvuči jedan patriota! Jer, šta je drugo patriotizam, nego ljubav prema prostoru na kom si rođen/odrastao/gde se osećaš kao kod kuće, gde su tvoja porodica, dragi ljudi, istorija, jezik, navike i običaji, udobno smešteni. Doduše, oni su više zvučali zaljubljeno u ideal kome Srbija može da teži, nego što su je zaista oberučke prigrlili, takvu nesavršenu, kakva i jeste. Pričali su o prirodi kakve nema svuda u Evropi. Nezagađenim predelima, o zaštićenim poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima sa geografskim poreklom – leskovački ajvar, užička pršuta, sremski kulen, rtanjski čaj, homoljski med, somborski sir, ečanski šaran i zlatarski sir… Na listi zaštićenih su i fruškogorski lipov med, sjenička jagnjetina, pirotsko meso, valjevski duvan-čvarci, futoški kupus, ariljska malina.
Sve ovo su lepe karakteristike spoja prirode i veštih ruku stanovnika te naše „prve dame“, majčice Srbije. Ali, dok god nam po ulicama leti više plastičnih kesa nego vrabaca, neću biti uverena da imamo netaknutu prirodu, niti da smo dovoljno svesni šta je tačno identitet države koji prikazujemo drugima, na velikom planu. Prodajemo i sejemo znanje i umeće po svetu, makar koliko i suvenire sejemo po džepovima stranih turista. Svako ponese deo Srbije sa sobom. A ono što nama ostane, to je slika, što bi rekli eksperti, imidž, koji smo sebi stvorili. Ako nam se ne sviđa, treba naoštriti olovku za novu skicu.
Dobro jutro!
(Foto: mapio.net, ilustracija)
