piše: Dejan Grujić
Juče je put Njujorka odleteo iz Beograda naš Erbas A330, nakon četvrt veka. Srećno je i sleteo dočekan vodenim topovima. Premijer Vučić je uprkos najavama i unapred kupljenoj karti ostao ipak u Srbiji. Ima preča posla. Treba rešiti nagomilane probleme, izvršiti sve obaveze. Nakupilo se posla, treba se pripremiti za nove zadatke koje ga očekuju kao premijera. Ima nešto zbog čega je dobro što nije odleteo, a za šta ni on sam ne zna da se dogodilo. Kad bi znao, sigurno bi reagovao slično kao i jedan otac dve slatke beogradske devojčice koje zamalo nisu doživele teško povređivanje. Naime, u jednoj beogradskoj opštini, nedavno je instaliran park za decu. Sve je po propisu, bezbedno i sigurno. Sprave su testirane, ljuljaške, klackalice, koševi, podloga od recikliranog materijala je pravilno postavljena, dakle mladim roditeljima nije preostalo ništa drugo do uživanja sa svojim podmlatkom. Međutim, taj tata, primetio je sa prozora svog stana čudnu aktivnost u popodnevnim satima a koja nije bila uobičajena. Nekoliko dečaka viših razreda obližnje osnovne škole, sa odvijačima poznatim među vozačima kao dvanaestica i trinaestica bez ikakvog obzira odvijali su šrafove kojima su pričvršćena sedišta za ljuljaške i klackalice. Odmah je reagovao, oduzeo malim prestupnicima alat i pokušao da dođe do njihovih roditelja. Saznao je da je jednom od njih otac trenutno „na službenom putu“ a ovim, ostalim dečacima, roditelji pojma nemaju čime se bave u vreme dok ovi nisu kod kuće. Sve se završilo uz suze, kajanje i odricanje učinjenog, a da li se, pitam zabrinuto, ipak sve i konačno završilo? Gde grešimo, kako vaspitavamo decu? Da li je moguće da im zadovoljstvo više ne pričinjava samo igra, već je to sada nanošenje štete svima i ugrožavanje života mlađih drugara? Ne čudi više to što se dešavaju napadi na profesore, usvajaju šabloni neprimerenog ponašanja, nezdravo odrasta među starletama i kriminalcima koji dobijaju prostor u udarnim terminima nekih nacionalnih televizija dok nam na ulici neka druga, dobra deca sviraju Betovena i na njih malo ko obraća pažnju. Sreća je da prozor onog tate s početka Crtice gleda na igralište pa u nekom novom neželjenom slučaju vandalizma on može brzo da reaguje i zaustavi neko potencijalno ubistvo sa predumišljajem. Samo bih na njegovom mestu dobro pazio kako takve probleme rešavam. Ipak su u pitanju deca od 14 godina. Znate šta sve može da se desi ako bi se skupilo njih desetak? Da ne čuje zlo.
Dobro jutro!
