Ustanak (8. jul – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Pre neki dan sam naučio važnu lekciju. Bez para ne izlazite iz kuće. Uvek ponesite, nikad se ne zna zašto će vam zatrebati. Čak, i kada krenete da bacite đubre. Tako je ispalo da sam rano posle podne krenuo iz stana sa par kesa đubreta i na trotoaru zatekao grupu mališana okupljenih oko improvizovanih tezgi. Nekoliko njih je stajalo i u blizini kontejnera nedaleko. Ne, nisu čeprkali i tražili otpad već su stajali pored plastičnog balona punog šarenih plastičnih čepova. Jedan od njih, ne stariji od deset godina mi je prišao i ljubazno pitao da li imam možda plastičnu bocu ili čep, jer im treba za hitnu humanitarnu akciju. Odmah sam iz kesa izvadio boce bez dodatnih pitanja. Mališan je skinuo čepove i nastavio razgovor. Pitao je, da li možda imam kod kuće i stare novine a devojčica sa perlicama i končićima pokušavala je da mi proda narukvicu iako je i sama znala da mi ne treba. Odmah sam hteo da platim, ali nisam poneo pare. „Ih, nemate 20 dinara“, tužno je za mnom povikala. Toliko mi je bilo krivo da to ne mogu da vam opišem. Zastao sam da malo čujem otkud to da su setili da skupljaju čepove i prodaju narukvice, ali tu nije bio kraj mojim prijatnim iznenađenjima. Na jednom improvizovanom pultu, u neposrednoj blizini, stajale su u redu Crvenkapa, Snežana, Ivica i Marica i još neke video kasete, uz njih igračke i stare konzole za video igrice. „Nama to više ne treba, a kada skupimo bar pet hiljada dinara odnećemo da damo za bolesnu drugaricu“. Sve što su imali, izneli su. Sve što su prodavali koštalo je između 20 i 100 dinara. Nisu verovali da ću se vratiti ponovo. „Ih, čiko, tako svi kažu“. E, pa ja ću da dođem, obećao sam. Otrčao sam nazad u stan, pokupio pare i vratio se. „E, svaka vam čast, a šta hoćete da kupite?“ Neću ništa. Evo samo pare, i doviđenja. „Pa, čiko, ne može ništa, morate makar ovu narukvicu da uzmete“. Neka, deco, meni je ono vaše „svaka čast“ najvrednije čime sam naučio lekciju o humanosti. Ipak, svaka VAMA čast! Mnogo vam hvala.

Dobro jutro!

1

(Foto: www.godvine.com, ilustracija)

Advertisements

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj, kako se ono zove?" Za pete: Davkin gazda (Davka je najluđi pas na svetu) Za šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za one kod kojih radim, a koji traže sponzora: "Legenda" Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za kasirke u samoposluzi: Onaj neobrijani što stalno kupuje i veliku kesu Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s