piše: Dejan Grujić
U Beogradu, u centru grada na Kalemegdanu, jedan ugledni gospodin je juče proslavio 80. rođendan. Taj fini dekica ušuškan Savom i Dunavom, na prostoru koji je često bio tiha patnja građevinskih investitora, pružio je, pruža i pružaće utočište domaćim i divljim životinjama. Svoja vrata uvek je otvarao svim pristiglim mališanima, njihovim roditeljima, bakama i dekama da tu, kod njega svrate i nauče nešto novo. Najviše o životu. Kad su moja deca mala, odlučim jednom da ih odvedem u goste tom deki. Bio sam dobre volje, ali, zaboravih da ništa ne treba im obećavam kad sam raspoložen. Deca umeju to da zloupotrebe. Kasnije sam bio srećan što su zloupotrebili. Naime, odemo mi, kad tamo, otvorena vrata kod Čikice, i to širom. Velika kovana kapija. Morali smo da mu malo platimo za ulaz, ali nismo se zbog toga uvredili. Ukazalo nam se carstvo različitih životnjskih vrsta u veoma prijatnom ambijentu. Sreli smo tadašnjeg kućepazitelja, gospodina Vuka. On je brinuo da sve funkcioniše kao sat, da životinje dobiju hranu na vreme i budu negovane kao bebe. Ukazala nam se jedna lepa prodavnica sa sitnim životinjama. Treba li da kažem da smo kupili u istom danu i ribicu, i hrčka, i zeku i morsko prase i uz sve to dobili jednu macu gratis. Mama samo što nas nije ubila. Naučili smo toga dana da je važno imati prijatelje, da se valja o njima redovno brinuti i čuvati ih. Odraslo se, odavno, a ona briga o životinjama, sada se prenela u vidu ljubavi prema ljudima pa ta investicija iz prošlosti u ljubimce nije bila uzaludna. Čikica koji je već napunio 80. godina, tek će dočekivati neke nove goste, svakog dana nadajući se da će mu njihova mladost dati neka nova krila da još više poleti među sećanja nekih budućih mama, tata, baka ili deka. Za mene, večito mlad, kao i Beograd, naš Zoološki vrt, vrt dobre nade i lepih misli. Ako je preživeo nekoliko bombardovanja, onda slobodno možemo da verujemo da je večan i neuništiv. Kao svaki pravi gospodin.
Dobro jutro!
(Foto: Printscreen Youtube, ilustracija)
Beograd202 