Ustanak (26. jul – Crtica)

piše: Ru Šavr

 

 
PEČURKASTA CRTICA

 

 
Nije da baš čeznem za onim što je staro, ali ima stvari koje su nekad postojale u gradu, a više ih nema, jer su, iz nekog razloga, postale suvišne ili su nestale iz nekog drugog razloga. U ovim vrelim danima, čekajući prevoz, sve češće se prisećam starih, dobrih „pečuraka“ na autobuskim stanicama. Nema ih više. A onako masivne predstavljale su dobar zaklon. Zimi od snega i kiše, leti od Sunca. Onaj ko je čekao autobus imao je gde da se skloni – „ispod pečurke“, baš kao miš, žaba i zec iz one dečje priče. Na autobusima je da kasne, a na nama da ih čekamo. Tako je ovde bilo i biće. Za tu svrhu pečurke su vredno ispunjavale očekivanja, a mi putnici mogli smo na tim označenim mestima da potražimo spas. Sad je drugačije. Kad su ih skidali da bi ih zamenili novim ostvarenjima od pleksiglasa ili već od čega su, delovalo je da konačno stiže nešto novo, i to sa klupom, postamentom za svetleću reklamu (što u mraku i te kako ume da pomogne) ukratko, bilo je obećavajuće…

No, ispostavilo se da je novo i elegantno rešenje sa providnom nastrešnicom podesno za reklame, a za ljude i nije naročito. Zaklona takoreći nema jer senku skoro da ne pravi, a ispod malo ko može da stane dok Sunce (zbog onog providnog pleksiglasa) stvara nepodnošljivu atmosferu kazana koji ispod nje vri. Ne bi se tu sklanjali ni junaci iz one dečje priče, pa to ne rade ni ljudi. Radije biraju providnu senku staničnog obeleživača i osvrću se u potrazi za kakvim drvetom ako je preostalo negde u blizini. Isti problem važi i kad sija Sunce i kad pada kiša.

Tako se, još jednom, pokazalo da sve što je novo ne mora nužno da bude bolje nego ono staro. A pokazuje se i nešto što bi trebalo da se podrazumeva – drveće ne valja seći, a valja posaditi, poslužiće.

Dobro jutro!

1

(Foto: sudirekcija.rs, ilustracija)

Advertisements

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj, kako se ono zove?" Za pete: Davkin gazda (Davka je najluđi pas na svetu) Za šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za one kod kojih radim, a koji traže sponzora: "Legenda" Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za kasirke u samoposluzi: Onaj neobrijani što stalno kupuje i veliku kesu Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s