piše: Dejan Grujić
Nedavno je u Kragujevcu organizovan protest nezadovoljnih perača šoferšajbni. Navodno, policija im ne dozvoljava da rade, piše kazne i tera sa raskrsnica. Provuklo se ne baš direktno, ali dovoljno jasno svakome ko je pratio ovaj neobičan protest i nekoliko packi na račun poštovanja ljudskih prava u Srbiji. Ako se uzme u obzir to da su među tim radnicima najčešće i u velikom broju pripadnici romske nacionalne zajednice, onda se postavi i pitanje šta radi država da omogući ovaj vid samozapošljavanja. Ne treba tu mnogo obrtnih i početnih sredstava. Dovoljna je kofa vode, malo sredstva za pranje stakla i nekoliko krpa. Mi nećemo da prosimo, želimo da radimo poručuju perači. To je za svako poštovanje, ali naše zakonodavstvo ne poznaje instituciju izvršilaca usluga pranja šoferšajbni na najfrekventnijim gradskim raskrsnicama. To bi trebalo regulisati. Da se zna lepo kako treba da izgleda punkt na kome bi se usluga pružala, koje kvalifikacije bi zaposleni morao da ima, da li bi to bilo na dobrovoljnoj bazi ili bi svaki vozač morao da plati „šoferinu“ da ne bi prošao kao neki od nas koji smo odbili da nam se usluga pruži. Ne znam da li se vama to dešavalo, ali meni jeste. Ako sam odbio da mi čiste staklo blatnjavom vodom iz kofe, doživeo bih prezriv pogled i u jednom slučaju i zamazivanje stakla otrcanim sunđerom u znak protesta. Ako se umesto kazni, napravi neka druga varijanta uključivanja ovih ljudi u poreski sistem, pa bilo bi to još jedno kazanče iz kojeg bi kapljala mala ali sigurna para u srpski budžet, sa sve socijalnim i zdravstvenim osiguranjem pride. Ovako, biće prozivki da mrzimo perače, kažnjavamo ih i teramo na prošnju. Uostalom, bilo bi nam dovoljno da iskoristimo pouku priče o gladnom čoveku kojem ne treba dati ribu za večeru, već udicu da je peca svakog dana. Ovi ljudi su već sebi nabavili udicu, samo im treba dozvoliti da bez problema pecaju.
Dobro jutro!
(Foto: opusteno.rs, ilustracija)
Beograd202 