piše: Dejan Grujić
Svako od nas se sticajem okolnosti ponekad nađe u bolnici. Neki, srećom, budu samo u poseti bolesniku. Dešava se da se za neke bolesti izlečenje može postići samo operacijom a za to je neophodno obezbediti dovoljno rezervi krvi. Obično se rodbina snalazi kako ume, jer bez dovoljno obezbeđenih rezervi krvi davalaca, hirurzi ne ulaze u salu. Ima mnogo slučajeva kada nema vremena za čekanje da se krv obezbedi od rođaka i prijatelja. Onda se iz postojećih rezervi obezbeđuju boce koje su svojevremeno napunili dobrovoljni davaoci. Sve funkcioniše regularno, nema u takvim situacijama suvišnih pitanja ili komentara, pogotovu kada se dese iznenadne situacije. Tako je praktično tokom cele godine, osim kada dođe sezona godišnjih odmora. Tada mnogi koji inače redovno daju krv, odu na odmor. Imaju pravo da pobegnu od obaveza, ali i davanja krvi. Neki bi želeli da daju krv kada saznaju da je nekome neophodna, ali isključivo iz zdravstvenih razloga to ne mogu da čine. Onda dođe do nestašice krvi. Mnogi kojima je neophodna ostaju da se samo nadaju da će se ipak pronaći ona grupa koja im je neophodna. Sve nas je neprijatno iznenadio apel koji je stigao iz Instituta za transfuziju, gde stoji da nemaju dovoljno krvi i da svi koji žele i mogu, treba što pre da se jave na dobro poznate adrese i ispruže ruku. Naših pet minuta, nečiji je život, slogan koji svi prepoznajemo kao poziv na dobrovoljno davalaštvo krvi sada zaista dobija na težini naročito ako se setimo da je nekom od naših najmilijih svojevremeno neko nepoznat obezbedio šansu za novi život. Pa, hajde da budemo „nepoznati“ i humani, ako smo već zdravi i pravi. Nikad se ne zna ko nestrpljivo čeka na transfuziju ili operaciju. Pružena ruka u ležećem položaju dok iz vene kaplje krv nekome će biti nada da će opet moći da bude živ i zdrav. Budimo ljudi, pokažimo to dajući krv već danas.
Dobro jutro!
(Foto: www.bolnicasubotica.com, ilustracija)
Beograd202 